Prihrana za dobar i kvalitetan rod
Za uspešnu proizvodnju povrća biljkama je potrebno dovoljno hraniva u tačno određeno vreme.
Paprika i paradajz, kao i ostalo povrće, imaju potrebu za određenim hranivima u količinama u zavisnosti od fenofaze u kojoj se nalaze.
Osim osnovnog đubrenja potrebno je na odgovarajući način organizovati prihranu.
Kakav program prihrane odgovara paprici i paradajzu? Savete daje Radojka Nikolić PSSS Kruševac.
Prihrana paprike
Paprika koja se gaji na otvorenom se rasađuje na stalno mesto. Papriku u toku ukorenjavanja treba prihraniti vodotopivim đubrivima koja imaju odnos NPK 1:4:1.
Kada se biljke prime, pa sve do cvetanja i formiranja prvih plodova koriste se đubriva u kojima je odnos NPK 1:1:3, kada je potrebno dodati i bor.
Paprika dobro reaguje na đubrenje posle svake berbe, a tada treba koristiti đubriva u kojima je odnos NPK 2:1:4.
U vreme plodonošenja biljke imaju potrebu i za kalcijumom.
Pred kraj berbe treba smanjiti upotrebu fosfora i kalijuma.
Paradajz
Paradajz je potrebno u prvih 15 dana posle rasađivanja, dok traje faza ukorenjavanja prihraniti vodotopivim đubrivima u kojima je odnos azota, fosfora, i kalijuma 1:4:1, odnosno upotrebiti formulacije NPK 10:40:10.
Od cvetanja pa do formiranja prvih plodova treba upotrebiti đubriva NPK sa odnosom 20:20:20, kada je neophodno uneti i bor.
Kada plodovi počnu intenzivno da rastu i da se otvara peta cvetna grana, formulacija se menja. Tada treba koristiti đubriva koja imaju jednak odnos N i K i upola manji sadržaj fosfora (20:10:20).
U ovoj fazi razvoja paradajzu je neophodan i kalcijum.
Čim plodovi počnu da menjaju boju, pa sve do početka berbe, trebalo bi koristiti đubriva u kojima je odnos azota, fosfora i kalijuma 2:1:4.
Tokom intenzivnijeg sazrevanja i svakodnevnih berbi azot treba smanjiti i koristiti đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma.