Nestabilno vreme za koje je karakteristična smena
vlažnih i kišnih perioda, sa toplijim i suvljim, svakako pogoduje razvoju gljive Venturia inaequalis, uzročniku čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke.
U pitanju je vrlo rasprostranjeno oboljenje jabuke, protiv kojeg se mora vršiti zaštita svake godine i koje ima veliki ekonomski značaj. U ovom trenutku inokulum je prisutan (primetne su pseudotecije sa zrelim askusima i askosporama), kao i osetljiva fenofaza biljke domaćina („mišije uši“; dakle, lisna masa), što znači da su s te strane ispunjeni uslovi za infekciju.
Međutm, meteorološki parametri su ti koji određuju da li je potrebno vršiti tretman ili ne.
Potreba za hemijskom intervencijom određuje se na osnovu podataka iz tzv. Milsove tabele, gde su, u zavisnosti od temperature i dužine vlaženja lista, navedeni uslovi za jaku ili slabu infekciju. Hemijski tretman potrebno je izvesti pre kišnih perioda, kada se očekuje dovoljno vlaženje lista i ostvarenje uslova za infekciju. To znači da je potrebno pratiti vremensku prognozu i spram vremenskih uslova prilagoditi hemijsku zaštitu.
U praksi bi to podrazumevalo upotrebu protektivnih i kontaktnih fungicida (na bazi aktivnih materija mankozeb, kaptan, ditianon i sl.), koji se po potrebi mogu kombinovati sa kurativnim sredstvima (poput onih na bazi ciprodinila, koji imaju dobro dejstvo i na nižim temperaturama, što je naročito značajno na početku vegetacije).
Ukoliko se iz bilo kog razloga zakasni sa preventivnim tretmanom, neophodno je posegnuti za nekim od sredstava iz bogatog arsenala organosintetičkih fungicida, kurativnog i eradikativnog dejstva, čije se mesto u zaštiti jabuke pozicionira u zavisnosti od momenta nastale infekcije, što se orijentaciono određuje vremenom poslednje veće kiše. Tako, ukoliko je od infekcije proteklo maksimalno 48 časova, tretman može biti izvršen preparatima na bazi aktivne materije ciprodinil ili pirimetanil. U slučaju da je prošlo više vremena, do 72 sata, moguće je iskoristiti sredstva na bazi aktivne materije difenokonazol, fenbukonazol i dr.
Generalna je preporuka mešati preparate kontaktnog (protektivnog) načina delovanja sa sistemičnim fungicidima, u cilju antirezistentne strategije, tj. odlaganja pojave rezistencije kod ciljanih organizama. Iz istog razloga potrebno je rotirati preparate sa različitim mehanizmom delovanja i pridržavati se maksimalnog broja tretiranja propisanog za svaki pojedinačni pesticid.
Osim meteoroloških podataka, sa stanovišta zaštite, značajna je i biologija biljke-domaćima, u ovom slučaju jabuke. Tokom perioda zaštite, ideja je zaštititi mladu lisnu masu koja je najosetljivija na napad patogena. Starije lišće je otpornije. Stoga je zaštita najintenzivnija u periodu bujnog rasta lisne mase.
Važno je da zaštita bude pravilno primenjena tokom perioda primarne infekcije, dok traje emisija askospora usled kiša. Ako je taj period uspešno pokriven, neće biti potrebe za tretmanima u drugom delu vegetacije, kada nastupaju sekundarne infekcije. Ukoliko prvi deo vegetacije nije adekvatno istretiran, u periodu sekundarnih infekcija biće potrebe za nastavkom hemijske zaštite.
Opšta je preporuka da proizvođači prate aktuelnosti prognozno-izveštajne službe za svoj region, jer se tamo nalaze precizno formulisane preporuke za zaštitu jabuke od ovog oboljenja, budući da svaki drugačiji sistem zaštite od onog zasnovanog na praćenju biologije patogena, razvoja biljke domaćina i meteoroloških elemenata, predstavlja samo orijentacioni okvir.
Dragana Tomić, dipl. inž.
psss.rs
Foto: pisvojvodina.com
