U usevima ječma ako se registruje 10% biljaka sa simptomima pegavosti preporučuje se primena registrovanog fungicida.
Usevi ječma iz najranijih rokova setve se nalaze u fazi pojave lista zastavičara.
Prognozirane visoke temperature vazduha uticaće na brži razvoj biljaka i ulazak većeg broja useva u fazu zastavičara.
Vizuelnim pregledima useva ječma registrovano je prisustvo simptoma različitih vrsta pegavosti (mrežasta pegavost ječma, sočivasta pegavost lista ječma, ramulariozna pegavost lista ječma) i pepelnice žita, navode zaštitari bilja Prognozno-izveštajne službe.
Preporuka proizvođačima
Proizvođačima ječma PIS preporučuje pregled useva na prisustvo simptoma bolesti.
Ukoliko se registruje 10% biljaka sa simptomima pegavosti, kako bi se sprečio dalji razvoj i širenje bolesti i sačuvao prinos, nakon stabilizacije vremenskih uslova PIS preporučuje primenu nekog od registrovanih fungicida:
- Osiris (epoksikonazol + metkonazol) 1,5 – 2,5 l/ha
- Elatus era (protiokonazol+benzovindiflupir) 0,5-1 l/ha
- Ascra Xpro (biksafen+fluopiram+protiokonazol) 0,9 – 1,2 l/ha
- Zantara (tebukonazol + biksafen) 1 – 1,25 l/ha
- Antre plus (tebukonazol + tiofanat-metil) 1,5 l/ha
- Duett ultra (epoksikonazol + tiofanat-metil) 0,4 – 0,6 l/ha ili neki drugi registrovani fungicid.
Mrežasta pegavost ječma (Pyrenophora teres)
Foto: PIS
Početni simptomi mrežaste pegavosti javljaju se se na lišću u vidu zelenkasto vodenastih pega. Pege se kasnije uvećavaju i izdužuju postaju bledo žute, a potom i mrke. Oko pega javlja se hlorotični oreol, a unutar njih se zapažaju tamne linije povezane u vidu mreže. Na ječmu su simptomi vidljivi na listovima, lisnim rukavcima i zrnima. Zaraženi deo zrna postaje mrke boje.
Gljiva se održava na biljnim ostacima i na zaraženom semenu. Vlažno i hladno vreme pogoduje razvoju patogena.
Prouzrokovač mrežaste pegavosti ječma razvija se u širokom temperaturnom rasponu od 3-31 °C (optimum 18-24 °C). Optimalna sporulacija gljive je oko 20 °C. Dugi topli i sušni period zaustavlja širenje bolesti.
Na ovaj način smanjuje se asimilativna površina samim tim i prinos koji može biti umanjen i do 25%.
Foto: PIS
