Korisni elementi su elementi koji nisu neophodni za normalno odvijanje fiziloških procesa u biljkama, jer bez njih biljke mogu da se normalno hrane, rastu i razvijaju. Ovi elementi pri određenim koncentracijama mogu
stimulativno da deluju na njihovo rastenje i razviće, ali samo u slučaju dobre obezbeđenosti neophodnim elementima. U korisne elemente ubrajaju se natrijum, silicijum i hlor.
Do sada, mnogo su češće zabeleženi simptomi toksičnog delovanja visokih koncentracija hlora od njegovog stimulativnog dejstva ili nedostatka. Simptomi nedostatka hlora zapaženi su na mnogim biljnim kulturama.
Najčešći i najkarakterističniji simptom nedostatka hlora je gubljenje turgorovog pritiska, usled čega biljke počinju da venu. U slučaju nedostatka hlora kod salate listovi venu, uvijaju se, a koren je kraći i razgranat. Biljke paradajza venu i suše se, a pojavljuju se i hlorotične pege koje kasnije prelaze u nekrozu. Kod šećerne repe listovi su manji, sa kratkim peteljkama, zbijeniji, pa dobijaju rozetast izgled.
Nedostatak hlora smanjuje sadržaj hlorofila, usled nedovoljnog usvajanja magnezijuma. Prvi simptomi njegovog nedostatka javljaju se na najmađim fiziološki najaktivnijim organima biljaka. Nedostatak hlora može izazvati i izostajanje stvaranja generativnih organa biljaka, a takođe i seme može imati manju klijavost.
U prirodi češća je pojava njegovog suviška. Hlor deluje toksično ukoliko njegova koncentracija u suvoj materiji dostiže koncentraciju 0,5 do 0,8%. Visoka koncentracija hlora povećava turgorov pritisak u ćelijama lista, usled čega se smanjuje transpiracija. Suvišak hlora istovremeno smanjuje usvajanje ostalih anjona: fosfata, nitrata, sulfata i dr., sprečava deobu ćelija i izaziva hlorozu. Vrh korenskih dlačica postaje mrk. Vegetacija kreće pre vremena, a listovi se obično ne razvijaju potpuno, ostaju sitni i deformišu se.
Simptomi suviška se obično prvo javljaju na vrhovima i rubu listova, rubovi listova se uvijaju i nastale promene su slične onima koje nastaju usled nedostatka kalijuma ili suviška azota. Na suvišak hlora osetljivi su duvan, paradajz, vinova loza, spanać, celer, salata, pasulj, krompir, tako da pri gajenju ovih vrsta treba izbegavati veću primenu đubriva koja u svom sastavu sadrže hlor.
Prevelike koncentracije hlora mogu negativno da utiču na visinu prinosa, ali i kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Suvišak hlora kod kromira smanjuje translokaciju asimilata iz listova u krtole, smanjuje sadržaj i veličinu skrobnih zrna u krtolama. Kod duvana suvišak ovog elementa utiče na smanjeno sagorevanje, pa se ne preporučuje njegovo unošenje u zemljište u količini većoj od 20 kg/ha. Kod vinove loze utiče na stvaranje gorkih materija – tanina, što je posebno zapaženo kod stonih sorata.
Autor: Svetlana Jerinić
psss.rs
