Pre najavljenih padavina neophodno je
sprovesti mere zaštite vinove loze.
Preporuka stručnjaka Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS) je da se u vinogradima obavi zaštita protiv prouzrokovača crne pegavosti vinove loze (Phomopsis viticola).
Zaštitu sprovesti preparatima na bazi bakra.
Takođe, PIS preporučuje vinogradarima da zaštite vinovu lozu i od prouzrokovača pepelnice (Uncinula necator). Za ovu namenu treba koristiti fungicide koji se sastoje od preventivne i sistemične komponente.
DA SE PODSETIMO
Crna pegavost – prouzrokovač gljiva (Phomopsis viticola).
Crna pegavost je bolest koja je prisutna gotovo u svim vinogradima i možemo reći da se teško iskorenjuje. Ona prezimljava u slojevima kore na letorastima, osobito na jednogodišnjoj. Nalazeći se u kori lastara već od prošlog leta i od jeseni kad mladica odrveni, ta gljiva prorašćuje koru tako da mladica izbeli, što se odmah primjećuje. Zaražena mladica je bele do sivkaste boje pa se jasno razlikuje od smeđe do crvenosmeđe boje kore zdravog lastara, u proleće u kori se takvih mladica lako uoče sitne, crne tačkice kako malo izviruju na površinu. Sivkasto bela kora i te crne tačkice jasan su znak fomopsisa. Gljiva miruje do jeseni.
U jesen do proleća, samo za vreme toplih dana, u kori raste a odrveneli izboj pobeli ili se na njemu pojave okruglaste tačkice – plodišta gljive (piknide). U njima se nalaze mnogobrojne spore koje uz kišu poput niti izlaze napolje, kiša ih raznosi po razvijenim izbojima i tako se zaraza obnavlja i postaje stalna u zasadu. U nekim vinogradima koji su jako zaraženi celi zasad je kržljav i slabo rađa. Pokazalo se da količina unetog azotnog đubriva bitno utiče na intenzitet zaraze. Sa većom količinom azota veća je pojava bolesti na lozi. Nižim dozama azota kao i manjim količinama fosfora i kalijuma znatno je smanjen napad sive plesni i crne pegavosti.
Informacije o stanju na terenu i zaštiti biljaka pratite na portalu PIS
