Grinje prete, a vremenski uslovi pogoduju razvoju ove štetočine.
U pojedinim zasadima voća i usevima povrća i soje, registrovano je prisustvo grinja.
U usevima povrća i soje je utvrđeno prisustvo običnog paučinara (Tetranychus urticae) dok je u zasadima voća, pored ove vrste, uočeno i prisustvo crvenog voćnog pauka (Panonychus ulmi) i razne vrste rđastih grinja iz roda Aculus.
Grinje prete
U narednih deset dana je najavljeno izrazito toplo i suvo vreme. U najavi su dnevne temperature koje će u najtoplijem delu dana prelaziti 30°C kao i tople noći, što će izuzetno povoljno uticati na razvoj ove grupe štetočina.
Obzirom da je već u zasadima jabuka, višanja, šljiva, bresaka i u usevima lubenica, krastavaca, pasulja i soje utvrđeno prisustvo grinja, postoji u narednom periodu rizik od nastanka šteta usled ishrane grinja.
Preporuka je da se zasadi i usevi redovno obilaze i pregledaju na prisustvo grinja kako bi se na vreme sprovele mere zaštite registrovanim akaricidima i sprečilo prenamnožavanje ovih štetočina.
Prilikom primene pesticida treba se pridržavati uputstva za upotrebu i propisane karence.
Zaštita šljiva od druge generacije šljivinog smotavca
Na području Srbije, u zavisnosti od sortimenta, šljive se nalaze u fazi od plodovi su dostigli oko 70% krajnje veličine do početka obojavanja plodova (BBCH 75-81).
U svim najznačajnijim regijama za proizvodnju šljive u toku je polaganje jaja druge generacije ove štetočine, obaveštava PIS.
U Podunavlju je započeo i proces piljenja larvi, dok se na ostalim područjima očekuje u narednih nekoliko dana.
Na početku piljenja larvi je preporuka primena insekticida koji imaju delovanje i na jaja i na larve:
Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) u koncentraciji 0,016- 0,02%.
Zaštita bresaka i nektarina
Na području Srbije, u toku je berba ranih sorata bresaka i nektarina. Srednje i kasne sorte se nalaze u fazi od plod oko 70% krajnje veličine (BBCH 77) do obojavanje ploda skoro završeno (BBCH 85).
Vizuelnim pregledom bresaka i nektarina utvrđeno je prisustvo jaja i ispiljenih larvi druge generacije breskvinog smotavca (Cydia molesta) kao i odraslih jedinki i larvi tripsa (Thysanoptera).
Ove štetočine pored toga što prouzrokuju direktne štete na plodovima usled ishrane, mogu biti i ograničavajući faktor prilikom izvoza ukoliko se utvrde u ili na plodovima zbog karantinskog statusa koji imaju u zemljama gde se izvozi naše voće.
Preporuka je pregled zasada bresaka i nektarina na prisustvo navedenih štetočina i po potvrdi njihovog prisustva, primena insekticida Exirel (cijantraniliprol) u koncentraciji 0,075 – 0,1% (karenca 7 dana).
Prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite strogo treba voditi računa o karenci primenjenih preparata i pridržavati se uputstva za upotrebu pesticida.
Kod ranog sortimenta gde je berba u toku ne treba primenjivati hemijske mere zaštite.
Izvor: PIS
