Pšenica se nalazi u fazi cvetanja, što znači da je vreme za još jedno prskanje protiv ekonomski najznačajnije bolesti pšenice – fuzarioze klasa. Za razliku
od zemalja srednje i zapadne Evrope gde ova bolest nije prisutna, kod nas fuzarioza klasa je prisutna i predstavlja veoma štetnu bolest pšenice.
Fuzarioza klasa je gljivično oboljenje pšenice, koje može znatno da smanji prinose i do 20%.
Bolest se javlja i počinje da se razvija u vreme cvetanja pšenice. Cvetovi pšenice su „ulazna vrata“ za prodiranje fitopatogene gljive i nastajanje infekcije. Ako u vreme cvetanja pšenice bude vlažno, kišovito vreme, pri čemu ne moraju biti obilne kiše, dovoljne su i slabe kiše sa dužim zadržavanjem magle i rose tokom jutra i večeri, bolest bi se javila u jačem intezitetu. Gljiva se razvija na mlečnim zrnima pšenice, a sa zrna na zrno ili sa klasića na klasić se prenosi micelijom pomoću kišnih kapi. Tako svaka kiša praćena višim temperaturama pogoduje razvoju i širenju ove bolesti.
Štetnost – Fuzarioza klasa dovodi do smanjenja prinosa. Zaražena zrna su štura, nenalivena, manje hektolitarske težine i lošijeg kvaliteta jer zaražena zrna sadrže mikotoksine koji su veoma štetni, pa takva pšenica nije za ishranu ljudi i životinja.
Često se fuzarioza klasa meša sa toplotnim udarom zbog kiša i visokih temperatura u vreme pojave bolesti, a pravi razlog ove pojave je fuzarioza klasa u fazi cvetanja pšenice.
Zaštita od fuzarioze klasa mora biti u pravo vreme, ne sme da se zakasni. Pšenicu treba prskati kada izbaci 15-20% prašnika. Količina tečnosti ne sme biti manja od 200 l/ha, poželjno je da to bude 300-400 l vode po hektaru. Dizne moraju biti sa manjim kapima dvojka ili trojka, a temperatura u vreme tretiranja između 15-20 °C.
Ukoliko su pored fuzarioze klasa prisutne i druge značajne bolesti pšenice, rđa, pepelnica i pegavost lista, prisutne su i dodatne opasnosti kako za prinos tako i za kvalitet zrna pšenice.
Autor: Vesna Nišavić Veljković, dipl. inž.
psss.rs