Zeolit, mineral iz prirode. Zovu ga i „pametni“ mineral. Vredan je i ima široku primenu u poljoprivredi, ali ga vrlo malo koristimo.
U Srbiji postoje značajna nalazišta kvalitetnih zeolita. Ipak, vrlo ga malo eksploatišemo i koristimo. Primena zeolita se poslednjih godina intenzivira i kod nas, kako u poljoprivredi, tako i u ribarstvu, tretmanu otpadnih voda, industriji.
Zašto je ovaj mineral tako koristan za biljke i zemljište i kako ga primenjivati u voćnjacima, vinogradima i skladištima saznajemo od Radmile Koprivice dipl. inž. poljoprivrede PSSS.
Primena zeolita u voćarstvu
Zeolit je potpuno prirodan, siguran za upotrebu i apsolutno netoksičan mineral. Njegova pravilna upotreba ne izaziva nikakve negativne efekte, niti kontraidikacije, što je dokazano hemijskom analizom i toksikološkim analizama od strane eminentnih stručnjaka.
Zeolit je alumosilikatni mineral vulkanskog porekla. Njegova kristalna rešetka je negativno naelektrisana i funkcioniše kao jonski izmenjivač. Kapacitet katjonske razmene i adsorptivna sposobnost zeolita aktivira se mehaničkom obradom.
Jedna od najvažnijih karakteristika zeolita jeste njegov afinitet za usvajanje različitih mikotoksina i teških metala (poput kadmijuma–Cd, olova–Pb, žive-Hg, arsena-As i sl.), koji se čvrsto vezuju za njegovu kristalnu rešetku, i praktično se ne ispuštaju iz iste.
Zeolit za svoju kristalnu rešetku vezuje i druge pozitivno naelektrisane jone (katjone) kao što su azot, natrijum, kalcijum, kalijum i dr, međutim, ti usvojeni katjoni se drže slabijim vezama i lako se mogu zameniti sa drugim katjonima iz rastvora koji je u kontaktu sa zeolitom.
Prema mnogobrojnim naučnim istraživanjima i ogledima, zeolit se odlično pokazao kao sredstvo koje dovodi do poboljšanja zemljišnih karakteristika, povećanja prinosa (različit nivo povećanja kod različitih biljnih kultura) i poboljšanja kvaliteta tih prinosa.
Zeolit poboljšava propustljivost zemljišta, i zbog svoje karakteristike da duže zadržava vodu u zemljištu, smanjuje rizik od stresa biljnih vrsta prouzrokovanih sušom.
Ta pozitivna interakcija zemljište – voda – biljka, u prisustvu zeolita može se objasniti na sledeći način: iako zeolit ima sposobnost zadržavanja vode u zemljištu, ta vezanost vode nije velika, i kako vremenom jača korenov sistem biljaka, odnosno raste njegova apsorpciona moć, tako se polako oslobađa voda koju je zeolit „zadržao“ i usvaja se od strane korenovog sistema biljaka. Na taj način se sprečava ispiranje vode u dublje horizonte, a biljka može duže izdržati bez kiše ili vode dodate sistemom za navodnjavanje (ovo povećava efikasnost sistema za navodnjavanje, čini ga ekonomski isplativijim i smanjuje rizik od ugrožavanja kvaliteta i nivoa podzemnih voda).
Pored toga, zeolit poseduje i sposobnost da sprečava ispiranje hranljivih nutritijenata iz zemljišta (bilo da su oni već prisutni u zemljištu ili da su dodati đubrenjem).
Ova sposobnost zeolita ogleda se u njegovoj mogućnosti da adsorbuje hranljive elemente zemljišta (sastojke đubriva) i da ih tokom vegetacije polako otpušta, što upućuje na zaključak da se primenom zeolita produžava dejstvo dodatih mineralnih i organskih đubriva.
Sa druge strane, usvojene teške metale koji se mogu naći u zemljištu, zeolit vezuje jačim silama i praktično onemogućava njihovu apsorpciju od strane biljaka. Samim tim smanjuje se mogućnost povišenih koncentracija štetnih elemenata u biljkama, kao i mogućnost ugrožavanja zdravstvenog stanja ljudi i životinja koji se tim biljnim kulturama hrane.
Na osnovu navedenih efekata koje zeolit svojom primenom ispoljava, može se zaključiti da on pozitivno utiče kako na hranidbeni režim zemljišta i biljaka, tako i na ekonomičnost poljoprivredne proizvodnje i smanjenje rizika od zagađenja životne sredine.
Dobra ekonomičnost poljoprivredne proizvodnje primenom zeolita, prisutna je kako zbog osiguravanja viših i kvalitetnijih prinosa, tako i zbog mogućnosti smanjenja uobičajenih doza mineralnih i organskih đubriva (zeolit je jeftiniji u poređenju sa većinom mineralnih đubriva), ali i očuvanja i/ili poboljšanja plodnosti poljoprivrednog zemljišta.
Mnogobrojna istraživanja i studije ukazuju i na sposobnost zeolita da poboljšava strukturu zemljišta, ali i da smanjuje zemljišnu kiselost, što je od velikog značaja za poljoprivrednu proizvodnju koja se sprovodi na zemljištima koja su pod uticajem različitih faktora podložnija promeni tj. snižavanju pH vrednosti.
Iz prethodno navedenih razloga, u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji (bilo da je reč o ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu ili gajenju ukrasnog bilja) preporučuje se upotreba zeolita.
Njegova primena je naročito poželjna u područjima koja su poznata po mnogobrojnim izvorima zagađenja.
PRIMENA ZEOLITA U VOĆARSTVU
Kod rasađivanja novih kultura stavlja se u jame po obodu korena, neposredno pored žilica i prekriva zemljom. Kod već zasađenih voćaka stavlja se takođe po obodu korena malim otkopavanjem.
Njegova efikasnost se posebno manifestuje kod obojenog voća, prilikom polivanja „kap po kap“ ili klasičnog polivanja, što zadržava vlagu 3-4 puta duže nego obična zemlja zahvaljujući svojoj šupljikavoj strukturi.
Voda u zimskom periodu u porama zeolita ne zamrzava se kod snižavanja temperature i do -20 °C, što omogućava otpornost osetljivih biljaka na mraz, kao što je posebno obojeno jagodičasto voće.
Kod obojenog voća preporučuje se po jednoj jami 200-500 gr, a kod ostalog zasada i do 1 kg u zavisnosti od toga da li je u pitanju plantažni ili već postojeći klasičan zasad. Veća količina zeolita veći uspeh, nema nikakvih ograničenja.
Primena u vinogradarstvu
Kod podizanja vinograda zeolit se dodaje u količini od 0,4 kg do 0,6 kg po sadnom mestu.
Kod starijih vinograda dodati oko 0,5 kg/m2 (ne posipati po površini zemljišta, već pomešati sa zemljom na dubini glavne mase korenovog sistema). Korišćenjem zeolita pri podizanju vinograda obezbeđuje se veći procenat primanja biljaka, a kasnije se smanjuje mogućnost oboljevanja loze, i sprečava se zakišeljavanje zemljišta.
Primena zeolita kod čuvanja voća, povrća i drugih prehrambenih proizvoda
Zeolit povoljno utiče na mikroklimu skladištenih prostorija, tako što snižava vlažnost vazduha i ublažava temperaturna kolebanja.
Uklanja štetne hemikalije (pesticide i druga sredstva) sa površine ploda, apsorbuje i neutrališe fermente i druge materije izdvojene sa bakterijama koje ubrzavaju proces truljenja.
Savremeni trendovi u voćarstvu idu ka smanjenju upotrebe pesticida. U tom smeru bismo trebali da razmišljamo i o upotrebi zeolita i njegovih mnogobrojnih pozitivnih osobina, kao ekološki potpuno bezbednog sredstva.
Minerali zeolita imaju široku primenu u voćarskoj proizvodnji u svetu. Iako u našoj zemlji postoje bogata nalazišta ovog minerala njegova upotreba nije toliko česta.