Vetrozaštitni pojas – Saveti za pravilno zasnivanje

vetrozastitni pojas drvece

Zdrave i dugoročne vrste drveća se koriste za vetrozaštitni pojas. Važno je napraviti odabir koji odgovara uslovima za gajenje, kako bi porast i razvoj bio odgovarajući i što brži. 

Zašto je važno podići vetrozaštitni pojas?

Prilikom podizanja zasada voća potrebno je planirati i na odgovarajuća mesta podignuti efikasne vetrozaštitne pojaseve, naročito na lokalitetima koji su podložni dejstvu jačih i čestih vetrova. Njihovo podizanje, tj. projektovanje mesta i pravca, će biti lakše ukoliko se poseduje karta, koja ukazuje na karakter reljefa, kretanje (pravac i brzinu) vetrova, ističe Ljiljana Gvozdić dipl. inž. poljoprivrede i savetodavac PSSS.

Koje vrste drveća odabrati?

Osnovni preduslov pri izboru odgovarajućih vrsta šumskog drveća za podizanje vetrozaštitnih pojaseva je formiranje visokih kruna od brzorastućih četinara i listopadnog drveća. Najčešće se koriste topola, lipa, bagrem, breza, bor, smrča, tuja sa izraženom piramidalnom krunom i dr. Važno je, poručuje savetodavac, napraviti odabir koji odgovara uslovima za gajenje, kako bi porast i razvoj bio odgovarajući i što brži. Bilo bi dobro da su i izabrane vrste za zaštitu od jakih vetrova dugovečne i zdrave.

Postavljanje vetrozaštitnih pojaseva ide upravno na kretanje vazdušnih masa, tako da nailazeći na pojas vazdušna masa se manjim delom probija kroz krune unutar pojasa, a većim delom prebacuje preko vetrozaštitnog pojasa. Tako se postiže željeni efekat da jači vetar prelazi preko voćnjaka i na znatnoj udaljenosti od zasada ponovo nastavlja kretanje u istom smeru voćnjaka.

Efikasnost delovanja vetrozaštitnih pojaseva zavisi od visine stabala u samom pojasu, konstrukcije pojasa i brzine vetra. U cilju bolje zaštite treba nastojati da zaštićena površina bude što veća.

vetrozastitni pojas
Foto: pixabay.com

Tipovi vetrozaštitnih pojaseva

Gvozdić objašnjava da se razlikuju tri tipa pojaseva: nepropusni, polupropusni i propusni.

  1. Nepropusni se formiraju od 3-5 redova rastinja različite visine (prvi red od žbunastih formi, drugi od nižeg i treći red od višeg drveća).
  2. Kod propusnih pojaseva na određenim razmacima se ostavljaju manji prolazi za vazdušne mase kroz koje vetar prolazi, ali sa znatno smanjenom snagom.
  3. Polupropusni pojasevi se formiraju od stabala sađenih u jednom ili dva reda, na što većem rastojanju. Efikasni su kada voćnjaci nisu na udaru jakih vetrova.

Pojasevi se podižu na određenoj udaljenosti od zasada, zbog zasene. Kada je pravac vetra istok-zapad ide rastojanje od 15-20 metara, a ukoliko je pravac vetra sever-jug udaljenost od zasada je oko 10 metara.

Pravilno podignuti pojasevi, na područjima podložnim dejstvu jakih vetrova, mogu znatno ublažiti negativne posledice., zaključuje Gvozdić. Za formiranje vetrozaštitnih pojaseva potrebno je posedovati i odvojiti deo korisnog zemljišta, kao i troškove podizanja i održavanja.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede