Mere prevencije suše u voćarstvu podrazumevaju pravovremenu primenu niza mera, od izbora sorti, đubrenja, kontrole bujnosti i rodnosti, zasenčivanja, do zaštite…
U proizvodnji voća, u borbi protiv suše treba primeniti sve raspoložive agrotehničke mere koje imaju preventivni karakter.
Osam mera prevencije, ističe dipl. inženjer poljoprivrede, Andrija Radulović, su:
- Izbor vrsta tolerantnih na sušu – breskva, kajsija, badem, orah, dunja, višnja, trešnja, šljiva, vinova loza
- Izbor sorte – sorte ranog i srednje ranog vremena sazrevanja
- Izbor podloge – sejanac badema, vinogradarska breskva, divlje kruške, belog gloga, magrive, divlje trešnje, džanarike, oskoruše
- Meliorativno đubrenje stajnjakom
- Održavanje zemljišta u stanju jalovog ugara ili kombinacija sa primenom herbicida ili zastiranje u zoni redova (redovno suzbijanje korova)
- Pravovremena zaštita od štetočina i prouzrokovača bolesti
- Kontrola bujnosti i rodnosti proređivanjem cvetova i plodova
- Zaštita od prejakog sunčevog delovanja primenom mreža za zasenčivanje.
Najefikasnija mera u borbi protiv suše je navodnjavanje
Navodnjavanje je neophodno u područjima sa padavinama ispod 500 mm godišnje, savetuje Radulović. Potrebno je poznavati specifičnu potrošnju voćne vrste koja se navodnjava i uzeti u obzir agroekološke uslove.
Kritične faze: 12-14 dana po precvetavanju, posle junskog opadanja plodova, 15-20 dana pre bodaničke zrelosti , 15-20 dana pre prestanka rastenja. Mlade voćke su osetljivije od starijih, kao i rodne od nerodnih. Najpovoljniji sistem za navodnjavanje je sistem kap po kap. Neophodno je imati podatke o vodnim kapacitetima zemljišta (poljski vodni kapacitet i vlažnost uvenuća u zoni korenovog sistema), podseća Radulović (PSSS). Potrebno je odrediti dubinu korenovog sistema, tj. zonu kvašenja zemljišta, kao i dozvoljeno isušivanje.
