Stratifikacija semena može da se vrši na više načina
Voćno seme izvađeno iz plodova ne može da klija. Da bi seme moglo da klija, potrebno je da se izvrši jarovizacija semena metodom stratifikovanja. To je u stvari naknadno dozrevanje semena u periodu 3–4 meseca pri niskim temperaturama 0-10 °C u prisustvu vazduha i umerene vlažnosti sredine. Najpovoljnija temperatura za odvijanje bioloških procesa je od 0-5 °C, a vlažnost se najbolje obezbeđuje ako se seme čuva u pesku.
Najpre obaviti dezinfekciju semena
Pre nego što se seme stratifikuje ili poseje direktno u zemljište mora se dezinfikovati nekim od registrovanih fungicida. U takvom rastvoru seme stoji oko 24 časa.
Stratifikacija određenih voćnih vrsta
Za stratifikovanje najbolje je koristiti jednogodišnje seme. Stratifikovanje semena može da se vrši u sanducima gde se seme izmeša sa peskom ili se slaže red semena pa red peska. U poslednje vreme, pogotovo za breskvu, stratifikovanje se radi napolju u iskopanim jamama, najčešće u zaklonjenom prostoru ili ispod drveta gde se semenke mešaju sa peskom.
Vreme stratifikovanja za jabuku i krušku traje 90 dana, džanariku, trešnju i magrivu 100 dana, vinogradsku breskvu 80-110 dana, kajsiju 60-80 dana i orah i badem 60-70 dana. Preporučuje se da se seme trešnje stratifikuje odmah po berbi. U poslednje vreme neki rasadnici to isto rade i sa magrivom i džanarikom. Ovako stratifikovano seme je bolje klijavosti.
Setva stratifikovanog semena
Setva semena vrši se u jesen ili u proleće. Obično se jabučaste voćne vrste seju u proleće posle stratifikovanja, a koštičave i jezgraste voćne vrste u jesen i to najbolje do kraja oktobra.
Razmak između redova i u redu zavisi od voćne vrste i da li se seme seje direktno u rastilo ili u semenište. Ako se seme seje u semenište, razmak između redova treba da bude 40-50 cm, a u redu kod jabučastih treba da je 2-4 cm, u koštičavih 4-8 cm, a kod jezgrastih 8-10 cm.
Dubina setve za jabučaste treba da iznosi 2-3 cm, za koštičave 3-6 cm, za lešnik 5-6 cm i za kesten i orah 7-9 cm. Na težim zemljištima seme se seje pliće, a na lakšim dublje.
Pored toga, prisutna je i setva u pantljike gde je rastojanje između pantljika oko 120 cm, a pantljike se sastoje od 4 do 6 redova koji su udaljeni jedan od drugog 30-40 cm. Seme nekih koštičavih voćnih vrsta se obično seje direktno u rastilo (breskva, kajsija, džanarika, magriva) s obzirom da sejanci ovih voćnih vrsta brzo rastu i postignu potrebnu debljinu za kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak u avgustu. U ovakvom slučaju seme se seje u brazde na rastojanju oko 80-100 cm red od reda i u redu oko 5 cm.
Kada sejanci izniknu, oni se proređuju i ostavljaju na 15-20 cm. U ovakvim slučajevima potrebno je podsecanje sržnih žila ašovima na manjim površinama ili specijalnim plugovima za podsecanje centralne žile.
Pripremio Danko Petrović, psss.rs
