Razmnožavanje leske položenicama, nagrtanjem, kalemljenjem. Koji način odabrati?
Leska se kalemi isključivo na mečju lesku, koja ne razvija izdanke, već se razvija u vidu stablašice.
O razmnožavanju leske izdancima i reznicama piše Ivana Gligorijević savetodavac PSSS.
Da bi se izdanci mogli razviti, treba s proleća žbunove leske prorediti i žile im obradom malo naranjavati. Oko tako tretiranih stabala (žbunova) već u prvom delu vegetacije izbiće puno izdanaka koje treba do jeseni okopavati i prema potrebi đubriti i zalivati, da bi se što bolje razvili.
U jesen, po završenoj vegetaciji, treba izdanke izvaditi i koristiti za sađenje na stalnom mestu. Ako se leska razmnožava reznicama, najbolje je to vršiti u vlažnom zemljištu i uz pomoć fitohormona za pospešivanje ožiljavanja.
Najčešće se u jesen uzimaju zrele reznice duge 20-25 cm, vezuju se u snopiće i do februara drže u vlažnom pesku, na temperaturi od oko 10 stepeni Celzijusovih, kako bi kalusirale.
Sade se koso u prporište, gde se ožiljavaju.
Još bolje je da se reznice ožiljavaju u stakleniku ili plasteniku,u vlažnom supstratu od perlita i peska, uz stalnu vlažnost vazduha i supstrata.
Razmnožavanje položenicama
Zasniva se na ožiljavanju jednogodišnjih izdanaka koji se ne odvajaju od matične biljke, već se polože u plitak jarak i pokriju zemljom. Iz kolenaca tih izdanaka obrazuju se adventivne žile, a iz pupoljaka razvijaju se mladari, koji se u jesen odvajaju od matične biljke kao ožiljene sadnice sposobne za sađenje na stalnom mestu.
Razmnožavanje nagrtanjem
Za ovaj način razmnožavanja bira se duboko, rastresito, umereno vlažno i plodno zemljište, koje se duboko izore ili izrilja i s jeseni zasadi sadnicama leske koje su proizvedene nekim od vegetativnih načina. Sadi se na rastojanju 2,5 m x 1 m ili 2 m x 0,6 m, što zavisi od kvaliteta zemljišta i bujnosti sorte, a mora se voditi računa da ima dovoljno zemlje za zagrtanje mladara.
Sađenje je u jesen, a s proleća (u martu) sadnice se skrate što bliže zemlji (na 3-5 cm), da bi zagrtanje mladara bilo što lakše. Iz ostavljenog dela sadnice izbiće mladari, koji se nagrću zemljom kad dostignu visinu 20-30 cm.
Matičnjak leske treba dobro negovati. To podrazumeva površinsku obradu, zaštitu protiv bolesti i štetočina i zalivanje.
Posle završetka vegetacije vrši se đubrenje stajnjakom, a azotnim đubrivom rano u proleće.
U jesen se sa matičnog žbuna odseku sadnice, a pošto se one kao jednogodišnje ne mogu (ne bi trebalo) upotrebiti za podizanje zasada, to ih treba zasaditi u rastilo, gde će se razvijati godinu dana. U rastilu se primenjuju sve potrebne agrotehničke mere.
Žbunovi leske u matičnjaku ponekad se mogu koristiti za proizvodnju kalem grančica ili reznica. U ovom slučaju žbunovi se ne zagrću zemljom i ne ožiljavaju.
Razmnožavanje kalemljenjem
Najčešće se primenjuju dva načina kalemljenja:
- kalemljenje na spavajući pupoljak i
- kalemljenje engleskim spajanjem.
Najčešće se primenjuje kalemljenje na spavajući pupoljak. Treba nastojati da se obavi u vreme kada se na podlozi kora odvaja od drveta. Vrlo je važno da se obavi brzo i čistim nožem.
Kalemljenje engleskim spajanjem izvodi se u zimskom periodu. Još u jesen se podloge pripreme i drže u trapu ili hladnjači na oko 4 stepeni Celzijusovih,do momenta kalemljenja. I kalem grančice se drže na toj temperaturi. Podloga i kalem grančica treba da budu iste debljine. Kalemljenje počinje u februaru.
Po obavljenom kalemljenju, sadnice se poređaju u sanduke sa strugotinom i unose u prostorije zagrejane na 25 stepeni Celzijusovih. Na toj temperaturi ostaju oko tri nedelje pri relativnoj vlažnosti vazduha od 80%.
U toku vegetacije primenjuju se uobičajene mere održavanja zemljišta i zaštite.
Leska se kalemi isključivo na mečju lesku, koja ne razvija izdanke, već se razvija u vidu stablašice.
Kako mečja leska ima debelu plutastu koru, ne kalemi se kao druge voćne vrste okuliranjem, već isključivo kalem grančicom, savetuje Gligorijević.
