Za vreme zimskog mirovanja potrebno je voćke zaštiti nepesticidnim merama.
Ova zaštita se odnosi na zaštitu od mraza, divljači, štetnih insekata, prouzrokovača bolesti.
O krečenju, „oblačenju“, pokrivanju voćki radi nepesticidne zaštite piše Tatjana Mironović, savetodavac PSS Zrenjanin.
Uslovno, prema stabilnosti perioda fiziološkog mirovanja voće se deli u dve grupe:
- Voćke sa kratkim i nestabilnim zimskim mirovanjem: badem, kajsija, šljiva, trešnja, višnja i neke sorte krušaka. Mirovanje traje 15-30 dana.
Voćke sa dugim i stabilnim mirovanjem: jabuka, breskva, većina sorti krušaka. Mirovanje traje 45-60 dana.
Zbog čega i kada se kreče stabla voćki?
Najvažniji razlog krečenja stabala voćaka je zaštita od mraza tokom zime.
U toku zime ima dana kada temperatura dostigne 10-15 °C.
Tada usled zagrevanja kore, u voćkama , kreću sokovi. Ako u toku noći naglo zahladi, sokovi se smrznu i kristali razaraju živa tkiva.
Pri prelasku vode u čvrsto stanje, kristali zauzimaju širi prostor što izaziva pucanje kore.
„Mrazopuc“
Najčešće se „mrazopuc“javlja tokom smenjivanja hladnih i toplih zimskih dana kada se kora zagreva dvojako i to:
1) direktinim sunčevim zračenjem i
2) refleksijom od snega na površinu zemljišta od kojeg se sunčeva svetlost odbija i pogađa stablo/ koru voćke.
Stoga se oštećenje voćke, odnosno, kore stabla dešava u delu gde je najhladnije tj. neposredno iznad snežnog pokrivača.
Foto: poljoberza.net
Opasnost od mrazopuca je veća u slučajevima kada je vegetacija već krenula (mraz) i kada biljke nespremne uđu u mirovanje (mraz i sneg). Ovome su naročito izložene oni voćnjaci koji se nalaze na južnim i jugozapadnim padinama.
Po pravilu, KREČENJE se izvodi u kasnu jesen a pre mrazeva , najčešće tokom novembra i decembra meseca i temperature trebaju biti bar od 6-8 ºC kako se kreč ne bi smrznuo i kako bi se na stablu tokom dana osušio.
Krečenje se preporučuje samo kada je temperatura iznad nula stepeni.
Kako se pravi krečni rastvor
Za krečni rastvor potrebni su: kreč, kuhinjska so i sumpor i to u sledećim količinama:
5 kg gašenog kreča;
0,5 kg kuhinjske soli (daje smeši lepljivost);
0,5 kg sumpora (neki od sumpornih preparata).
Sve sastojke razmutiti u oko 15 litara vode i ostaviti da odstoji 2-5 dana.
Što smeša duže stoji to će biti lepljivija i teže će se spirati sa stabla.
Umesto kreča,može se koristiti i bela lateks boja koja se koristi za farbanje zidova i fasada pri čemu se ona razređuje u odnosu 50:50 sa vodom.
Boje na bazi ulja ne smeju se koristiti jer mogu oštetiti biljku.
Zbog odbijanja svetlosti, smeša bi trebalo da bude što belja.
Može se koristiti i već ugašen kreč, ali se on lakše spira i često sadrži gromuljice te se teže rastvara.
Radi lakšeg rastvaranja koristiti toplu vodu.
Mešavina ima dezinfekciono dejstvo jer sadrži sumpor i kreč i čisti deblo voćaka od gljivica i lišajeva. Takođe, ono može da utiče na odlaganje kretanja vegetacije za par dana, što u našim uslovima može da bude veoma značajno.
Krečenje stabala imaće i druge korisne efekte: delovaće odbojno na zeca (Lepus) koji obično gricne nekoliko stabala i ode dalje, kao i na potkornjake od kojih je u poljoprivredi najznačajniji voćni sipac (Xyleborus dispar F.)
Nastale pukotine na stablu predstavljaju ulazno mesto za prouzrokovače bolesti.
Krečenje usred usporavanja kretanja sokova u voćkama odlaže i početak vegetacije, što pomaže u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.
Postupak krečenja stabala voćaka
Stablo se kreči od zemlje pa sve do prvih grana,tako da se okreči i njihova osnova (neki preporučuju i do 40 cm). Krečenje je najbolje nanositi četkom i to što deblji sloj, a po mogućnosti, ako imate mali voćnjak, krečenje i ponoviti.
Razlog zašto je nekada potrebno tokom zime ponoviti krečenje leži u činjenici da se kišom, snegom i drugim padavinama kreč spira sa stabala.
Ukoliko se krečenje obavlja pomoću prskalice, rastvor se mora razrediti, a nanošenje je najbolje izršiti u više navrata.
Isto tako premazati i „čvorište“ mesto odakle ramene grane polaze iz debla.
Smeši se mogu dodati i neki od repelenata za zeca, ukoliko se želi pojačati njeno zaštitno dejstvo.
Krečenje celih grana ili stabala nije potrebno niti je preporučljivo jer se mogu „zabetonirati“ pupoljci.
U mnogim zemljama ovaj način zaštite od mraza (beljenje ili “whitewashing“) više se ne koristi.
Razlozi: veoma skupa mera, mora se ponavljati usled spiranja kreča sa stabala, a spiranjem kreča menja se pH vrednost zemljišta.
Zato se danas u mnogim zemljama koriste razni materijali kojima se obavija, pokriva ili „oblači“ biljka tokom zime. Oni se mogu koristiti tokom više vegetacionih perioda, nisu skupi, laki su za održavanje.
Trake kojima se obavijaju stabla mogu biti od prirodnih ili plastičnih materijala.
Foto: http://skr.rs/oIL
Foto: http://skr.rs/oII
Takođe, stabla se mogu „obući“ (“frost blanket”) ili pokriti (“Deep frost covering”).
Stabla se mogu zaštiti i tako što se oblože lišćem.
