Sadnja voćaka može se obaviti tokom jeseni, zime ili u rano proleće, što prvenstveno zavisi od agro-klimatskih uslova sredine. U našem području,
a posebno u aridnim i toplijim krajevima, najbolje rezultate daje jesenja sadnja voćaka. Kod tihsadnica preseci žila brže kalusiraju, sadnice se manje oštećuju prilikom transporta od rastila do sadnog mesta, te se takve sadnice brže i bolje razvijaju, pa je i procenat njihovog prijema izuzetno visok. Jesenju sadnju trebalo bi obaviti od momenta opadanja lišća do pojave prvih mrazeva tj. sve dok se temperatura vazduha ne spusti ispod nule i zemljište ne zamrzne.
Prilikom podizanja voćnjaka neophodno je napraviti plan sadnje pri čemu se mora voditi računa o rasporedu osnovnih sorti i sorti oprašivača u zasadu. Ovo je veoma bitno ukoliko se radi o stranooplodnim voćnim vrstama kao što su: jabuka, kruška, većina sorti trešnje, kajsije, šljive itd. U tom slučaju sorte oprašivači treba da imaju dobru klijavost polena, da su im gamete kompatibilne i da im se bar 50 posto fenofaze punog cvetanja poklapa sa osnovnom sortom. Iz tog razloga u zasadu moraju biti zastupljene minimalno tri sorte koje približno jednako cvetaju kako bi se osigurala što bolja oplodnja.
Priprema samih sadnica pred sadnju sastoji se pre svega u kontroli njihove ispravnosti. Sadnice treba da budu zdrave, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delom. Za savremene intenzivne zasade koriste se sadnice sa prevremenim grančicama, sa kojima se već u drugoj godini postižu značajniji prinosi. Neposredno pred sadnju na zdravim sadnicama vrši se prekraćivanje osnovne žile korenovog sistema ravnim presekom na dužinu od 15 do 20 cm. Ako se vrši kasna zimska ili rana prolećna sadnja, poželjno je da se priprema sadnica obavi odmah posle njihovog vađenja iz rasadnika, a pre momenta trapljenja. Na taj način postiže se brže zarastanje rana na osnovnim žilama. Neposredno pre sadnje koren se potapa u smešu goveđe balege i ilovače u koju se dodaje i određena količina plavog kamena radi dezinfekcije.
Sadnja se uvek obavlja na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Pripremljena sadnica postavlja se na označeno mesto ili u sredinu iskopane rupe, vodeći računa da korenove žile budu ravnomerno raspoređene, a kalem na visini oko 10 cm iznad površine zemljišta. Nakon pravilno postavljene sadnice, preko korena sadnice dodaje se rastresita i umereno vlažna zemlja koja se lagano nagazi kako bi se istisnuo vazduh i što bolje uspostavio kontakt između zemljišta i žila. Ovaj postupak ponavlja se dok se rupa potpuno ne popuni. Ukoliko je zemljište suvo, ovako posađene sadnice neophodno je zaliti sa 10 litara vode.
U ekstenzivnim zasadima, pored svake posađene voćke neophodno je postaviti pritku (oslonac) i pričvrstiti sadnicu. U intenzivnim zasadima jabuke na slabo bujnim podlogama (npr. M9), kao i kruške na vegetativnim podlogama MA, postavljanje potpore je nezaobilazna investicija. Potpora je takođe neophodna i kod pojedinih oblika krune kao što su palmeta sa kosim granama, sistem Buše-Tomas, Lepaž sistem i dr. Obično se za naslon koriste metalni ili drveni stubovi sa 3-4 reda pocinkovane žice.
Autor: Maja Martinov, master voćarstva
Predlažemo Vam da pročitate i Podizanje intenzivnog zasada jabuke
