Dren (Cornus mas) je spororastuća drvenasta biljka koja može doživeti i 200 godina. Simbol je zdravlja.
Kada za nekoga želimo da kažemo da je dobrog zdravlja i da se retko razboljeva upotrebimo poznato poređenje „zdrav kao dren“. Pored hrasta u našem narodu postoji verovanje da je ovo drvo magično i da će, ukoliko se posadi u dvorištu ili u blizini kuće, ukućanima doneti dobro zdravlje i dugovečnost.
Gaji se u mnogim područjima u svetu, otporan je i dobro se prilagođava uslovima sredine. Sadi se pojedinačno ili u grupama kada može da služi kao živa ograda ili da bude zaštitni pojas od vetra, a sadi se i na terenima gde je potrebno sprečitii eroziju zemljišta. U parkovima se koristi i kao dekorativno drvo.
Za jelo se koristi ovalni crveni plod drenjina ili drenjak. Zreo je kada boja pređe u tamno crvenu i kada na dodir otpadne sa dreveta, što je znak da je pun šećera. Tada je vrlo ukusan. Plod se jede svež, a vrlo često se suši ili se od njega prave džem, kompot ili sok. Poznata je i rakija od drena, drenovača. Zanimljivo je da u Francuskoj drenjine čuvaju u salamurama i koriste kao masline.
U prirodi raste u pojasu hrastovih šuma, na terenima do 1.500 metara nadmorske visine. Najčešće se sadi po jedna, ili nekoliko sadnica, a retko više. Podnosi „društvo“ drugih voćnih vrsta i često se sadi u jabučnjacima. Treba voditi računa o tome da se krošnja drena dosta širi, pa organizovati sadnju tako da ne smeta drugim voćkama. Prilagodljiv je i što se tiče zemljišta, ali bolje uspeva na rastresitom i dobro dreniranom. Dren voli sunce, ali dobro raste i u polusenovitim uslovima.
Različiti načini raznožavanja drena
Može se razmnožiti: semenom, kalemljenjem, položnicama i reznicama. Najbolji načini su kalemljenjem i reznicama. Ako se razmnožava reznicama potrebno je da ih ostavimo u vodi oko sedam dana i da ih sadimo kada puste korenčiće. Sadnja sadnica se obavlja u proleće, u aprilu i maju ili rano u jesen.
Skroman dren je zahvalan za gajenje. Karakteristično je da ima kratku fazu mirovanja. U jesen odbaci lišće do novembra, a vegetacija kreće već krajem januara. U februaru se pojavljuju sitni žuti cvetići.
Potrebno je kontrolisati bujnost krošnje i po potrebi orezivati ga kada opadne lišće. Kako bi krošnja bila lepa treba ukloniti osušene grane. Moguće je formirati krošnju po želji.
Berba kada su plodovi tamno crveni
Dren se bere krajem avgusta ili u septembru. Kada su potpuno zreli, plodovi opadaju. Prinosi gajene biljke su oko 25 kilograma po stablu, a mogu dostići i 50 kilograma. Važno je znati da se plodovi nakon berbe lako kvare i ne mogu se dugo čuvati, osim u hladnom prostoru ili zamrznuti ili u salamuri. Zato je potrebno da se odmah stave na sušenje ili iskoriste za dalju preradu.
Plodovi sadrže veliku količinu vitamina C, čak duplo više nego pomorandža. Osim tog bogate su organskim kiselinama, pektinom i taninom.
