Breskva za svoj porast i razvoj zahteva dosta toplote.
Temperature koje ograničavaju funkcije breskve su kada na početku i za vreme dubokog zimskog mirovanja srednja dnevna temperatura bude viša od 10 °C, pa se u takvim slučajevima cvetni pupoljci osipaju, a letorasti se u idućoj vegetaciji nedovoljno razvijaju ili se ne razvijaju.
Tokom zimskog perioda kritična temperatura je oko -26 do -30 °C, dok se u fazi kretanja vegetacije znatno povećava osetljivost prema niskim temperaturama, pa cvetovi izmrzavaju na -2 do -3 °C, a mladi plodovi na -1 °C. Ponekad se mogu javiti niske zimske temperature, koje u nekim područjima gajenja breskve mogu izazvati oštećenja pojedinih organa.
Za gajenje breskve najbolji rezultati se postižu do 500 m nadmorske visine. U uslovima gde su mogući pozni prolećni mrazevi treba birati severozapadne i severoistočne položaje, dok u severnijim područjima južnije položaje ako je zemljište obezbeđeno vlagom.
Breskvu mogu ugroziti zimski i pozni prolećni mrazevi. Zimski mrazevi zbog labilnosti zimskog mirovanja, usled jačeg kolebanja temperature, mogu izazvati kretanje vegetacije. U fazi zimskog mirovanja cvetni pupoljci nekih sorti mogu izdržati -26 do -30 °C, a nabubreli neotvoreni cvetovi stradaju pri temperaturi -3 do -4 °C, otvoreni cvetovi na -2 do -3 °C, a mladi tek zametnuti plodovi na oko -1 °C.
Uslove za pojavu bolesti breskve stvara i povećana vlažnost vazduha, koja i otežava oprašivanje. Na oprašivanje i oplodnju nepovoljno deluju i hladni vetrovi. Vetrovi pred berbu plodova mogu izazvati i njihovo otpadanje.
Za dobro gajenje breskve značajna je i svetlost. Tome doprinose pravilan izbor mesta pri podizanju zasada, kao i položaj, gustina sadnje i dalja nega (rezidba). Na većim nadmorskim visinama, veća je i osvetljenost, što se odražava na kvalitet plodova. Neadekvatnom rezidbom unutar krune plodovi mogu usled nedostatka svetlosi imati manju obojenost, kao i srazmerno manji sadržaj šećera, a veći kiselina.
Ljiljana Gvozdić, savetodavac voćarstva i vinogradarstva
psss.rs
