Životinjama, koje tokom zime držimo u zatvorenim prostorima, moramo obezbediti dobre uslove za prezimljavanje.
O tome na koji način to i da uradimo saznajemo više od Gordane Aćimac, savetodavca za stočarstvo iz PSS Zrenjanin.
U zimskim mesecima temperatura vazduha u stajama neznatno je viša od spoljašnje temperature. Funkcija staje je da zaštiti životinje i njihova mesta za odmor, odnosno, ležišta i krmni sto od hladnog vetra, promaje, kiše i snega.
Telesna temperatura mlečnih krava je od 38- 39 oC, a na nju utiču klimatski uslovi okoline. Goveda su puno osetljivija na visoke, nego na niske temperature, a na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama, za razliku od vlažnog i toplog koji je nepovoljniji. Što krava ima veću proizvodnju mleka više joj odgovaraju niže temperature.
Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji s toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje. Zato držanje goveda u stajama treba da bude u skladu s potrebama životinje. No, čim se živa u termometru spusti ispod 0 oC u mnogim stajama za krave mogu nastati problemi.
Važni: ventilacija, napajanje, hrana, čistoća
U zimskim mesecima obratiti pažnju na sledeće:
– Dobra ventilacija – preko potrebna za snabdevanje životinja svežim vazduhom, odnosno dovoljnom količinom kiseonika, kao i za odstranjivanje svih štetnih gasova od kojih su najvažniji ugljen dioksid i amonijak, te odstranjivanje vodene pare i toplote koju životinje izlučuju u spoljnu sredinu. Dobra ventilacija na taj način doprinosi sprečavanju bolesti, a osigurava svež i suv vazduh.
Ukoliko u stajama ne postoje ventilatori ulazak svežeg vazduha treba obezbediti kroz vrata i prozore. Neophodno je redovno čistiti prostirku. Novija rešenja farmi predlažu staje bez jednog zida, a u slučaju hladne zime i vetra taj deo se može zazidati balama slame i tako obezbediti ulazak vazduha koji nije preterano hladan.
– Dobro napajanje stoke – izolovati spoljašnje vodovodne cevi kako ne bi došlo do smrzavanja. Sada postoje rešenja termopojilica sa kuglicama koje omogućavaju zagrevanje vode bez potrošnje struje.
– Obezbediti dovoljne količine hrane – posebno paziti da u hranilice ne dospe zaleđena kabasta hrana (silaža, repin rezanac…), već potrebne količine uveče pripremiti kako bi temperatura hrane do jutra bila kao i temperatura u staji.
– Boksovi treba da ostanu suvi – mokre površine za ležanje povećavaju gubitak toplote, a time raste i opasnost od oštećenja vimena. Stoga bi se zimi prostirka morala redovno menjati. Razvoj bakterija omogućava veća razlika u temperaturi između prostirke i telesne temperature životinje za oko 4 oC . Ukoliko se grla slobodno kreću, ili prolaze hodnicima na mužu, održavati puteve čistim i suvim, posuti ih peskom da ne bi došlo do klizanja životinja.
– Vimena da budu čista i suva – koristiti pamučne krpe ili ubruse za jednokratnu upotrebu kojima treba izvršiti suvo pranje vimena.
