Kvalitet kozjeg mleka zavisi i od kvaliteta, raznovrsnosti i količine hrane koju životinje pojedu. Osim na hemijski sastav, ishrana utiče i na neke organoleptičke osobine kozjeg mleka.
Od toga kakva hraniva koze pojedu zavisi i kvalitet kozjeg mleka. Kako vrste hraniva utiču na hemijskli sastav i organoleptičke osobine mleka saznajemo od Dragoljuba Krajnovića, savetodavca za stočarstvo.
Od svih hemijskih sastojaka mleka, količina i masnokiselinski sastav mlečne masti je pod najvećim uticajem ishrane životinja. Ishrana većim količinama kabastih hraniva povoljno utiče na masnoću mleka, dok veća upotreba koncentrovnih hraniva dovodi do povećane mlečnosti, ali istovremeno i na smanjenje masnoće mleka.
Ishrana na paši, odnosno zelenom hranom, doprinosi većem sadržaju polinezasićenih masnih kiselina koje pozitivno utiču na ljudsko zdravlje, ispoljavaju antikancerogeni efekat, deluju protiv šećerne bolesti i poseduju antiupalni efekat.
Nasuprot mastima mleka, količina proteina, laktoze i minerala u mleku malo varira u zavisnosti od ishrane.
Uticaj ishrane na boju i miris kozjeg mleka
Osim na hemijski sastav, ishrana utiče i na neke organoleptičke osobine kozjeg mleka. Boja mlečne masti može da se se menja pod uticajem različitih hraniva. Na primer, zelena hraniva i mrkva zbog obilja karotina u sebi dovode do pojave žute boje masti.
Za vreme zimske ishrane, kada u obroku dominiraju seno, korenasto-krtolasta hraniva i koncentrovana hraniva, masti poprimaju belu boju. Osim boje kod masti se može promeniti i čvrstoća. Tako na primer, upotreba zrnevlja žita, silaže, mekinja i uljanih pogača doprinosi omekšavanju maslaca. Nasuprot tome, povećanju tvrdoće maslaca doprinosi naročito stočni grašak.
Pod uticajem indiga iz nekih biljaka (preslica, kukurek, potočnica, hibridna detelina) mleko može poprimiti plavu boju. Crvena i ljubičasta boja se javlja zbog većih količina smolastih materija, poreklom iz četinara. Treba biti obazriv i znati da crvena boja mleka može biti i posledica mastitisa ili povrede vimena.
PROČITAJTE: Mastitis: Mere za otkrivanje su pregledi vimena i mleka
Miris mleka takođe može lako da se menja pod uticajem ishrane, dodaje Krajnović. Tako na primer, planinske trave mleku daju prijatan i aromatičan miris. Nasuprot tome, upotreba repe (stočne i ugarnjače), uljane repice, kao i prisustvo u paši pelena, kamilice, mlečike i divljeg luka deluju nepovoljno.
Od konzervisanih hraniva silaža pokazuje takođe nepovoljno dejstvo, prenoseći miris preko vazduha, ali i krvi. Zbog toga silažu ne treba držati bez potrebe u staji a ishranu silažom treba obavljati posle muže. Istog principa se treba pridržavati i pri korišćenju drugih hraniva sa jakim i specifičnim mirisom, zaključuje Krajnović, savetodavac PSSS.
