Za pripremu silaže najpogodniji je kukuruz. Može se silirati sam ili u smeši sa drugim biljkama kao što su trave, sirak, repica, suncokret
Većina krmnih biljaka uspešno se može silirati. Ipak, poznato je da neke biljke nemaju dovoljno ugljenih hidrata da bi se stvorila mlečna kiselina. Zbog toga je potrebno njihovu zelenu masu koja najčešće sadrži mnogo proteina, mešati sa kukuruzom ili drugim sirovinama bogatim šećerima, podseća dipl. inž. poljoprivrede Tanja Petrović.
Sve jednogodišnje i višegodišnje krmne mahunarke, pre svih lucerka, predstavljaju dobar izvor biljnih proteina, ali im nedostaje ugljenih hidrata pa se zato najčešće mešaju sa kukuruzom ali su moguće i kombinacije sa drugim biljkama.
Krmni sirak je odličan za spravljanje silaže, sadrži visok postotak šećera, ali se ipak prilikom siliranja meša sa kukuruzom, a pogodan je i za silažu sa travnim smešama.
Krmna repica u kombinaciji sa kukuruzom učestvuje sa 50% gde dospevaju i glave i lišće.
Suncokret ima osrednju količinu šećera pa se mora mešati sa masama u kojima ima ugljenih hidrata.
Trave pojedinačno i u smešama takođe su dobra osnova za proizvodnju silaže.
Silaže od cele biljke ili klipa kukuruza
Najpogodniji usev za uspešno siliranje bilo sam ili u smeši sa drugim biljkama jeste kukuruz. Potrebno je izabrati odgovarajući hibrid za odgovarajući region i za svako vreme siliranja. Hibride treba odabrati na osnovu klasifikacije prema nadmorskoj visini i za određenu visinu uzeti one koje postižu najbolje prinose.
Pored izbora hibrida, treba voditi računa i o odnosu pojedinih delova biljke i to: stabla u odnosu na list i na klip, jer je klip najvažniji deo koji sadrži najviše energije i proteina, zatim dolazi list, pa tek onda stabljika. Najvažniji odnos stabljike, lista i klipa imaju rani hibridi, zatim srednje rani a zatim kasni.
Najveće prinose mase, suve materije i proteina daju najkasniji hibridi. Veći broj biljaka po hektaru obezbeđuje veće prinose mase, suve materije i proteina. Sa povećanjem broja biljaka neznatno se povećava udeo stabljike, a smanjuje udeo klipa, ali se znatno povećava prinos mase, suve materije i sirovih proteina. Kada se radi o ranostasnim hibridima udeo klipa je znatno veći pri sklopu od 100.000 biljaka po hektaru iznosi 40%, pri 80.000 biljaka 45% a pri 67.000 iznosi 46,5%.
Kada se silira cela biljka kukuruza dobija se devet puta veća količina energije u odnosu na energiju koja je za njenu proizvodnju utrošena. Kod klipa za siliranje je dobijena energija pet puta veća od utrošene. Kod suvog zrna kukuruza za ishranu stoke energija je samo 3,3 puta veća od utrošene, a zbog transporta i sušenja ekonomičnost ovog izvora u ishrani je niska, ističe Petrović, savetodavac PSSS.
Proizvodnja kukuruza za siliranje mlevenog klipa ili zrna takođe zahteva hibride koji imaju najviše proteina i energije u klipu ili zrnu pri sadržaju 60-65% suve materije.
Pojava višeklipnih hibrida kukuruza koji na jednom stablu imaju i do šest klipova značajno će uticati na prinos ukupne mase, a posebno na količinu hranljivih sastojaka.
