Obrt (remont) stada ovaca je obnova grla. Proizvođač, ovčar, treba da izluči sve starije, jalove životinje, one bez zuba, sa oštećenim ili bolesnim vimenima, jednosise ili sa pasisama.
Svaki ozbiljan odgajivač ovaca bi trebao da zna kako da odabere najbolje jedinke za priplod. Takođe, mora računati i da se stalno moraju zanavljati starije ovce i zamenjivati sa mlađim grlima.
Kada raditi obrt?
Smatra se da svake godine ta zamena treba da bude od 15-20%. Naravno, u manjim zapatima kriterijumi za izlučenje i remont moraju biti manji sve dok proizvođači ne dostignu optimalnu proizvodnju i broj grla, ističe savetodavac PSS Zrenjanin, Gordana Aćimac.
Najproduktivniji su zapati ovaca koji imaju oko 22% prvojagnjenki i ne više od 7% ovaca starijih od 7 godina.
Najveći broj grla u zapatu treba da pripada ovcama od drugog do petog jagnjenja, jer su u tom uzrastu najproduktivnije.
Proizvođač treba da izluči sve starije, jalove životinje, one bez zuba, sa oštećenim ili bolesnim vimenima, jednosise ili sa pasisama.
Muška grla se takođe izlučuju iz priploda bez obzira na starost i dužinu korišćenja ukoliko se uoči neka nepravilnost na polnim organima, a smatra se da posle 5 godina opada i libido i sposobnost kvalitetnog oplođenja.
Broj grla za obnovu
Obrt stada ovaca određuje se brojem izlučenih ovaca uvećan za 5%.
Uvek se mora računati da neko grlo ne ostane sjagnjeno, razboli se, ugine ili se jednostavno ne razvije u dovoljno kvalitetnu plotkinju.
Da bismo izabrali najbolja grla polazi se od njihovih predaka i prvenstveno se biraju ona koja potiču iz bliznih legala ili eventualno trojki. Ta jagnjad su u početku sitnija, ali tako povećavamo plodnost zapata. Jagnjad jedinci rađaju se sa većom telesnom masom, bolje i brže prirastaju i najedakvatniji su za dalji tov.
Prvi preduslov je da grla koja ostavljamo budu zdrava, normalno razvijena i bez eksterijernih mana.
Od grla se traži da budu u priplodnoj, a ne u tovnoj kondiciji (takva grla su predebela, nagomilavaju više loja i kasnije se to odražava na smanjenu plodnost).
Grla trebaju da budu popunjena skladno sa mišićima, širokih grudi,ravnih sapi, ravnih leđa, jakih nogu bez oštećenja papaka. Stavovi nogu trebaju da budu široki, ravni, podpravim uglom u odnosu na trup, dok su O i X noge nepoželjne.
Kod ženskih grla se naročita pažnja poklanja razvijenosti vimena, dok se kod muških pažnja poklanja na razvijenost polnih organa. Nepoželjna su muška grla sa slabo razvijenim testisima, kilama, kriptohizmom.
Ako uzgajivači žele da drže ovce u rasi onda treba obratiti pažnju i na izgled, boju i ostale karakteristike koje ukazuju na pripadnost rasi.
Izgled runa i obraslost vunom po telu i glavi, takođe mogu biti odlika rase. Šteta je što se kod nekih rasa proizvođač greškom gleda na dužinu ušiju, šiške na glavi… zanemarujući građu, kondiciju i zdravlje životinje, napominje Aćimac.
Pre prvog pripusta bez obzira na rasu i ranostasnost rase treba izvršiti još jedan odabir – selekciju grla.
Bez obzira na starost ženski plotkinja trebalo bi prvi pripust obaviti kada grla dostignu 80% težine odraslih ovaca, a mlade ovnove pripuštati sa najmanje godinu dana starosti.
Idealna konformacija tela ovaca za smer proizvodnje meso-vuna je:
- kratka glava i vrat
- ravna leđa i sapi
- trup u obliku kvadra
- široke grudi
- prave jake noge i papci
Idealan primer, navodi Aćimac, su grla rase Ille de France.
