Zarazna šepavost ovaca može da zahvati veliki broj ovaca u stadu i proširi se u regionu.
Zato je zdravlje životinje ono o čemu brinemo jer smo odgovorni odgajivači.
O uzroku, lečenju, suzbijanju i značaju oboljenja više saznajemo od dr Radosava Vujića iz PSSS.
Zarazna šepavost ovaca je oboljenje koje se masovno pojavljuje u nekim ovčarskim krajevima nanoseći velike ekonomske štete.
Infekcija obično zahvati veliki broj ovaca u stadu (preko 30 %) i nikako se ne zadržava samo u jednom stadu, već se širi dalje i zahvata čitave reone.
Uzrok oboljenja
Postoje razni uzročnici oboljenja papaka ovaca, počev od zaraznih, kao što su: virusi, bakterije, paraziti, pa sve do mehaničkih ozleda na koje se nasele sekundarni.
Pravu zaraznu šepavost izaziva bakterija Fuziformis nodosum. To je veliki gram negativa, pokretan anaerobni štapić. On se nalazi u dva oblika: benigni i maligni. Maligni izaziva klasičnu šapavost ovaca.
Za nastajanje zarazne šepavosti ovaca pored uzročnika treba da postoji i ozleda papaka.
Pored ozlede papaka, njihovo neobrazivanje, kao i držanje ovaca u vlažnim i močvarnim pašnjacima takođe doprinosi nastajanju oboljenja.
Značaj bolesti
Glavni vidljiv znak oboljenja je truljenje rožine papaka i pojava hramanja, koje je u početku slabije, a kasnije kako bolest napreduje, postaje jače.
Prilikom pregleda papaka može se primetiti da je kožica između papaka, kao i na rubu iznad papaka, natekla i prokvašena. Ova mesta imaju belo-sivu boju i odaju vrlo neprijatan miris.
Truljenje rožine odvaja rožinu od papaka i u te prostore nakuplja se zemlja, prostirka i druga nečistoća koja pritiska mekane površine izazivajući jak bola, usled čega životinja hramlje.
Nekada je zapaljenje toliko jako da zahvata zglobove na nogama, tako da obolele životinje pretežno kleče.
Ako bakterije sa mesta zapaljenja prodru u krv, nastaje sepsa, koja vrlo brzo dovodi do smrti životinje.
Oboleli papci vrlo se sporo repariraju i u većini slučajeva ostaju stalno deformisani.
Lečenje i suzbijanje oboljenja
Lečenje je skopčano sa mehaničkom obradom papaka i sa uklanjanjem izumrlog tkiva i gnojne mase.
Posle toga rana se ispere dezinfekcionim sredstvima kao što je vodeni rastvor formalina (10 do 13 %), plavi kamen i sl.
Sve ostale ovce u stadu treba 1 do 2 puta nedeljno podvrgnuti dezinfekcionom tretmanu sa rastvorom plavog kamena 5 % ili rastvorom formalina (5 do 10 %).
Najbolja preventiva je izgradnja dezbarijere na ulaasku u objekat da životinje stalno prelaze preko dezficijensa i gajenje ovaca u higijenskim objektima i suvim pašnjacima.
