Mlečna groznica se najčešće javlja na farmama, kod krava s visokom proizvodnjom mleka. Na pojavu bolesti utiču ishrana, uslovi držanja…
Mlečna groznica krava (pauerperalna pareza ili porođajna hipokalcemija) je akutni poremećaj mineralnog metabolizma. Javlja se s početkom laktacije koju prati hipokalcemija i hipofosfatemija. Životinje sa genetskom predispozicijom za visoku proizvodnju mleka su najugroženije, i to neposredno pred porođaj i do 72 časa nakon teljenja. Krave imaju slab apetit i probleme s probavom.
U početku su slabe, snižava im se telesna temperatura i nesigurno hodaju, a kasnije nisu u stanju da ustanu, nemaju snage ni da se otele, snižava im se telesna temperatura, slabo reaguju, oči su im izbuljene, hladnih su ušiju i suve njuške, a često se u ovom stadijumu javlja i nadimanje. Kod obolelih životinja dolazi do hipokalcemije, hipofosfatemije, pareze poprečno prugaste i glatke muskulature, slabosti mišića, gubitka svesti, kome. Bolest može da završi i letalnim (smrtnim) ishodom.
Hipokalcijemija je poremećaj elektrolita koji karakteriše sniženje koncentracije kalcijuma u krvi. Hipokalcemija nastaje usled pojačane aktivnosti mlečne žlezde i gubitak kalcijuma preko kolostruma je brži nego što se može nadoknaditi apsorpcijom iz tankih creva ili mobilizacijom iz koštanog tkiva. Veći broj krava odreaguje na infuziju kalcijumovim solima.
Simptomi mlečne groznice
Kod 15% krava javlja se sindrom „ležeće krave“ koji se odnosi na krave s produženim ležanjem posle porođaja bez poremećaja svesti. On nastaje kao posledica hipofosfatemija, odnosno sniženog nivoa fosfora u krvi. U narodu se ova bolest opisuje kao „spala s nogu“.
Mlečna groznica se najčešće javlja na farmama, kod krava s visokom proizvodnjom mleka. Predisponirajući faktori koji utiču na pojavu bolesti jesu ishrana, uslovi držanja, rasa i starost životinja.
Kod 25–30% krava simptomi bolesti se ponovo javljaju posle 24–48 časova, pa je potrebno ponoviti terapiju. Da bi se smanjila mogućnost remisije, preporučuje se da se nakon puerperalne pareze ne obavlja kompletna muža životinje. Istraživanja sprovedena poslednjih godina ukazuje na poremećaje metabolizma na ćelijskom nivou, odnosno, da presudnu ulogu u nastajanju ove bolesti imaju promene na specifičnim receptorima za hormone koji su glavni regulatori homeostaze kalcijuma i neorganskog fosfora.
Kako lečiti poremećaj?
Aktivna forma vitamina D je neophodna za normalnu resorpciju kalcijuma i neorganskog fosfora iz tankih creva. U ćelijama mlečne žlezde postoje receptori za aktivnu formu vitamina D, što uslovljava i transport kalcijuma u ćelije mlečne žlezde, odnosno aktiviranje ove kalcijumove pumpe. Ovi mehanizmi utiču na to da mlečna žlezda tokom laktacije funkcioniše kao autonomni organ u velikoj meri nezavistan od opšte homeostaze kalcijuma. Opadanje koncentracija kalcijuma i fosfora u krvi nastaje usled njihovog gubitka preko kolostruma, odnosno mleka, a organizam nije u mogućnosti da ih resorbuje iz creva ili mobiliše iz koštanog tkiva.
Preventivno davanje kalcijuma i vitamina D, deset dana pre teljenja smanjuje mogućnost nastanka bolesti ali ova mera nije uvek efikasna. Ishrana krava u poslednjoj trećini graviditeta hranom sa smanjenom količinom kalcijuma nije toliko efikasna. Obrok siromašan kalcijumom stimuliše mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i njegovu resorpciju iz digestivnog trakta.
Iz tog razloga preporučuje se da obrok dve nedelje pred teljenje sadrži manje od 80 g kalcijuma, 60 g fosfora i oko 35.000 IU vitamina D, a nakon teljenja treba obezbediti adekvatne količine kalcijuma u obroku. Hraniva koja sadrže malu količinu kalcijuma su krompir i druga korenasto- krtolasta hraniva, pivski trop, sačma od kukuruznih klica, mekinje i stočno brašno.
Ishranu treba postepeno prilagoditi jer nagle promene ishrane pre i posle teljenja mogu izazvati razne poremećaje kod preživara. U obroke koji su siromašni kalcijumom i vitaminom D dodaju se vitaminsko- mineralne smeše koje obezbeđuju potrebe za ovim materijama.
Smanjenju mogućnosti pojave bolesti doprinosi i izvođenje krava iz štala. Mnogo manji broj zabeleženih slučajeva mlečne groznice je kod grla koja su slobodna i redovno se kreću u odnosu na ona koja su zatvorena u štali i na vezovima.
Autor: mr Violeta Petrović- Luković, PSSS
