U svetu je poznato oko 200 rasa koza. Koju ćemo rasu odgajati zavisi od toga da li nam je prioritet proizvodnja mleka ili mesa.
Postoji nekoliko rasa za koje se naši stočari odlučuju i teže u stado uvode novu rasu. Ukoliko odgajate koze zbog proizvodnje mleka možda vas interesuje da saznate više o srnastoj oplemenjenoj kozi.
Prenosimo tekst mr Zorana Novakovića, savetodavca PSS AP Vojvodine.
Nemačka srnasta oplemenjena koza
Osnovna osobina ove rase koza je vrlo izražena otpornost, sposobnost prilagodavanja kako planinskim, tako i ravničarskim klimatskim uslovima.
Dobro podnosi stajski i ekstenzivni pašnjački sistem gajenja. Dugovečna je i robusne grade. Telesna masa odraslih srnastih koza kreće se od 55 kg do 70 kg, a jarceva od 70 kg do100 kg.
Nemačka srnasta oplemenjena koza ima kratku dlaku svetlo do tamnosmeđe boje sa prugom na leđima.
Mogu biti genetski šute ili rogate, srednjeg su do velikog okvira, duboke, dugačke, dugih i korektnih prefinjenih nogu. Mrkanje je sezonsko i pojavljuje se pretežno između augusta i decembra.
Plodnost ove rase varira od 135 % u prvom partusu i od 180-200 % u kasnijim. U povoljnim uslovima držanja ova rasa može da dostigne i prosečan broj jaradi na rođenju i preko 2.
U laktaciji od 280 dana mogu da proizvedu od 700-1.000 kg mleka sa prosekom od 3,2- 3,5 % mlečne masti i 2,8-3,2 % proteina. Vime je široko postavljeno, srednje dugih sisa, dobra muznost, prilagodljivo kako za ručnu tako i mašinsku mužu.
Ova rasa se isključivo drži za proizvodnju mleka
Srnasta koza postiže visoku proizvodnju mleka, tako da se kod korišcenja ove rase u Nemačkoj, jarićima nakon rođenja tek kratko vreme (nekoliko sati do par dana) se dopušta da sisaju majku. Nakon što bi primili dovoljnu količinu kolostruma, jarići se dalje uzgajaju na zamenama za mleko, a koze se muzu kako bi se pomuženo mleko moglo koristiti za proizvodnju mlečnih proizvoda.
Ova rasa je uvožena i u našu zemlju radi oplemenjivanja naših koza, ali se na terenu kod nas u veoma malom procentu mogu sresti srnaste koze u čistoj rasi. Uglavnom zbog nepoznavanja standarda ove rase i alpine, mnogi odgajivači su nesvesno unosili u svoja stada jarčeve suprotne rase i tako mešali gene ovih rasa, što se na osnovu stručnog pregleda može u skoro svakom našem stadu primetiti.
Grla ove rase su podjednako podesna za držanje u štali i na paši (ekstenzivno držanje).
Veoma je pogodna za ukrštanje sa slaboproizvodnim rasama koza radi popravke njihovih proizvodnih osobina. Zbog toga je veoma dosta izvožena u mnogim zemljama, kako radi ukrštanja sa drugim rasama koza, tako i radi njihovog gajenja u čistoj krvi. Bilo je uvoza i u našu zemlju, ali se primeraka čistorasnih ovih koza teško može naći.
