Grupno držanje teladi sa prostirkom ima još uvek značajne prednosti. Najsavremeniji način je grupno držanje u zajedničkom prostoru-kućici
Praksa je pokazala da je potrebno telad posle dve nedelje starosti prebacivati u manje zajedničke grupe za uzgoj. U zemljama EU to je već duže vreme zakonska obaveza. Fiziološke karakteristike teladi usmeravaju da se mlada grla prebace u grupe za držanje jer se na taj način podstiču na uzimanje hrane, posebno kabaste, ali i na brži razvoj kao i na privikavanje na zajednički život u grupi.
Grupno držanje teladi sa prostirkom
Osnovna podela grupnog držanja se određuje na osnovu primene ili bez primene prostirke, kao i na osnovu držanja u toplim, hladnim stajama, odnosno na potpuno otvorenom prostoru, piše Dragoljub Krajnović, savetodavac za stočarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije.
Grupno držanje teladi sa prostirkom ima još uvek značajne prednosti. Ove prednosti se zasnivaju na mogućnosti da se odgoj odvija u uslovima hladnih ili toplih staja, ali smatra se da su najpoželjnija varijanta otvoreni objekti jer postoji stalni protok svežeg vazduha što predstavlja osnov za održavanje zdravlja mladih životinja.
Boksevi sa dubokom prostirkom su već neko vreme izgubili na značaju, pa se ne koriste kao dobro rešenje. Razlog je veliki utrošak prostirke i teže održavanje higijene.
Povoljnija varijanta je dvodelni boks sa dubokom prostirkom koji ne zahteva previše prostirke, samim tim omogućeno je lakše održavanje higijene prostora i teladi. Dnevna potrošnja prostirke po teletu je od 2-4 kg, što direktno zavisi od uzrasta teladi počev od 1 do 6 meseci. Širina i dužina boksa zavisi od uzrasta i broja grla u grupi. Širina boksa ne bi smela da bude manja od 4 m.
Važna mera u okviru boksa je potreban prostor/grlu na jaslama. Za telad mase od 150 kg širina prostora je 35 cm. Za stariju telad mase od 150-200 kg potrebni prostor je 45 cm, dok za najstariju telad, mase preko 200 kg, prostor na jaslama je 50 cm/grlu.
Puni ili rešetkasti pod
Prvi deo boksa se postavlja uz jasle, sa punim ili rešetkastim podom. Ako se koristi puni pod (od betona), potrebno je konstantno čišćenje njegove površine, uglavnom sa pokretnim mehaničkim klizačem. Drugi deo boksa namenjen je za ležanje, blago je uzdignut u odnosu na prvi deo sa nagibom od 5%. Širina smeštaja za ležanje je najmanje 4 m.
Ukoliko je prvi deo boksa rešetkastog tipa tada se uzdiže za 25 cm u odnosu na drugi, spušteni deo. Njegova širina je takođe 150-200 cm, već prema uzrastu teladi. Za razliku od punog poda prednost ovog izbora je da se površina poda ne treba čistiti, pošto rešetkasti deo omogućava propadanje stajnjaka i nečistoća koje odlaze u kanal za odvod.
Između dva dela boksa ugrađene su metalne rešetke sa dva manja prolaza za telad. Razlog postavljanja ovakve barijere je potreba da se smanji nanošenje prostirke na deo boksa sa rešetkastim podom, a time sprečava zagušenje i otežavanje rada odvodnog kanala. Kao obavezna operacija koja pospešuje održavanje čistoće i funkcionisanje kanala koristi se povremeno ispiranje sa kontrolom kanala.
Grupno držanje teladi u zajedničkoj kućici
Najsavremeniji način držanja teladi sa prostirkom svakako je grupno držanje u zajedničkom prostoru-kućici, slično po funkciji pojedinačnim smeštajnim kućicama-igloima, namenjenih za smeštaj i ležanje teladi sa otvorenim, prednjim delom boksa koji služi za kretanje, ishranu i napajanje. Ovaj slobodni, nešto prostraniji deo grupnog boksa može biti sa ili bez nastrešnice, u zavisnosti od mogućnosti i procene. Slobodni deo boksa je ograđen metalnim cevastim rešetkama i time se može pratiti i kontrolisati stanje teladi.
Prostor boksa se lako održava, jer se kućica-iglo lako pomera. Prostor sa prostirkom se potom čisti, po potrebi dezinfikuje, a telad su dotle u slobodnom delu boksa koji je ograđen rešetkama. Čišćenje zajedničkog boksa se sprovodi redovno 1-2 puta nedeljno zbog održavanja dobre higijene i sprečavanja pojave zaraznih bolesti.
