U silaži aflatoksin se može naći ako je zrno kukuruza koje se koristi za spremanje silaže bilo zaraženo već u polju.
Ono što se neretko dešava prilikom spremanja silaže je da se koristi suvlja masa ili da se gaženje (sabijanje) mase za siliranje ne obavi u dovoljnoj meri. I u jednom i u drugom slučaju stvara se mogućnost za duže zadržavanje vazduha u masi za siliranje što za posledicu ima stvaranje plesni na pojedinim mestima.
Za razliku od zrna kukuruza, količina aflatoksina u silaži je po pravilu mnogo manja iz razloga što je i udeo zrna u celokupnoj masi za siliranje relativno mali.
Problem može da se javi kod krupnijih grla, visoke mlečnosti, koja mogu dnevno da pojedu više od 20 kilograma silaže. Uz to, takva grla obično dobijaju i veće količine koncentrovanog dela obroka. Ako je to u većoj meri mešavina žitarica sa gazdinstva, gde dominira kukuruz, ili gotova smeša gde je opet visok udeo kukuruza, a pri tom i on sadrži izvesne količine aflatoksina, to može da „pomogne“ povećanju nivoa aflatoksina u unetoj hrani. Deo tih količina aflatoksina, svakako može završiti u mleku.
S obzirom na to da se aflatoksin može naći u plesnjivim delovima silaže, to su krajevi silirane mase, masa pored zidova objekta ili u samoj silaži gde zbog lošeg gaženja ili suvlje mase može doći do stvaranja plesni, potencijalna mesta gde se aflatoksin može naći.
Logično je da se kao preventivna mera pri upotrebi silaže izbace svi plesnivi delovi silaže, a u krajnjoj meri u obrok se mogu dodati, takozvani, adsorbenti koji vezuju deo toksina i sa njima se izbacuju iz organizma.
Autor: Zoran Nikolić, dipl. inž.
psss.rs
Foto: poljoinfo.com
