Višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi kao što su palamida (Cirsium arvense), divlji sirak (Sorghum halepense), poponac (Convolvulus arvensis), pirevina (Agropyrum repens) i ostali, veoma su česti korovi naših njiva.
Posle žetve i uklanjanja žetvenih ostataka neophodno je isprovocirati nicanje korova, putem ljuštenja strništa ili tanjiranja i sačekati 15 do 20 dana da korovi niknu u što većem broju. Kada korovi budu u fazi četiri do šest listova, poželjno je uraditi tretiranje neselektivnim (totalnim) herbicidima na bazi glifosata u količini 3 do 10 l/ha, u zavisnosti od vrste korova.
Na tržištu je veliki broj preparata na bazi glifosata. Proizvođači mogu primeniti neki od preparata: Glifosav-480, Glifol, Glitotal, Agroglifosat, Pirokor, Bingo-480, Clinic, Cosmic-36, Glifomark, Roundap, Boom efekt i drugi.
Ako se na strništu pojavi samo divlji sirak preparati se mogu upotrebiti u količini od 4 do 5 l/ha. Ako na strništu pored divljeg sirka ima i pirevine, palamide i poponca količina treba da bude veća, do 8 l/ha. Preporučena količina vode je kao i kod ostalih herbicida koji se primenjuju folijarno 300-400 l /ha.
Tretiranu površinu strništa ne treba obrađivati 15 do 20 dana posle primene kako bi se herbicid što bolje transportovao preko lista do korena i rizoma. Tretiranje bi trebalo izvoditi u večernjim časovima.
Suzbijanje korova na strništu se preporučuje umesto česte pojave spaljivanja žetvenih ostataka što nanosi velike štete sa dugotrajnim posledicama. Spaljivanjem žetvenih ostataka gube se značajne količine organske materije.
Spaljivanjem žetvenih ostataka se zagađuje atmosfera, a takođe i uništavaju neki korisni mikroorganizmi u zemljištu. Ne treba zanemariti ni opasnost od izbijanja požara.
Herbicidi primenjeni na strništu deluju samo preko lista i zelenih biljnih delova ne ostavljajući herbicidne ostatke u zemljištu, tako da se na tako tretiranoj parceli mogu sejati usevi bez ograničenja. Suzbijanjem korova na strništu smanjuje se brojnost korova za naredni usev, koji obično bude neka okopavina. Zahvaljujući ovoj meri u proleće naredne godine problem korova se često može rešiti samo jednim tretmanom, nekim zemljišnim herbicidom.
Na tretiranim površinama zabranjena je ispaša stoke, kao i upotreba osušene biljne mase za ishranu.
Autor: Gordana Cvetković, spec. zaštite bilja, www.psss.rs
