Soja je leguminoza koju treba obavezno gajiti u plodoredu. Najbolji predusevi za soju su šećerna repa, konoplja, lan i krompir.
Plodored se definiše kao određen i dobro promišljen plan iskorišćavanja proizvodnih kapaciteta radi što boljeg, optimalnijeg iskorišćavanja resursa. Dobro isplaniran plodored može da održi ili poboljša plodnost zemljišta, kao i da poveća prinos svih useva koji se gaje u rotaciji.
Veoma je značajan sa aspekta integralne zaštite od štetočina i bolesti, i ima za cilj da prekine ili naruši životni ciklus štetočina i bolesti, spreči akumulaciju pojednih bolesti koje su specifične za određeni usev i redukuje adaptaciju korovske flore na pojedine gajene biljne vrste. Pravilan plodored omogućava upotrebu manjih količina dodatnih inputa (đubriva i pesticida), poboljšava plodnost zemljišta, doprinosi profitabilnosti, raznovrsnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje.
Problem plodoreda u kulturi njivskih biljaka je opšte poznat i do sada je više puta proučavan. Soju obavezno treba gajiti u plodoredu. Da bi se pravilno odredilo mesto soje u plodoredu neophodno je znati koji joj predusevi odgovaraju (kako u biološko-fiziološkom, tako isto i u agrotehničkom pogledu), zatim koje biljke najbolje uspevaju posle nje i, eventualno, njeno gajenje u monokulturi.
Poznato je da soja, za razliku od drugih zrnenih mahunarki može podneti kraću monokulturu, a da se pri tome ne primeti veliki pad prinosa. U toku prve 2-3 godine uzastopnog gajenja na istoj površini, ukoliko je obavljena pravovremena obrada i đubrenje, ona donosi povećani prinos, a posebno na parcelama na kojima nije ranije gajena, ali uz uslov obavezne inokulacije semena.
Inokulacija se vrši zbog toga što se bakterije drugih mahunarki ne mogu prilagoditi njenom korenu, a s druge strane, pri uzastopnom gajenju soje na istoj površini u većem stepenu se umnožavaju bakterije azotofiksatori tipa Rhizobium japonicum, pa je i vezivanje atmosferskog azota intenzivnije. Ipak, gajenje soje u monokulturi nije preporučljivo zbog povećanog rizika od pojave bolesti, štetočina i korova.
Predusevi za soju
Posebnu pažnju treba obratiti na izbor parcele za soju. Duboka i plodna zemljišta, sa dobrim vazdušno-vodnim režimom, najpogodnija su za proizvodnju soje. U plodored ona može doći posle različitih useva: ozimih žita, okopavina, uljanih biljaka itd.
Najbolji predusevi za soju su šećerna repa, konoplja, lan i krompir. Suncokret i uljana repica su rizični predusevi zbog moguće pojave zajedničkih bolesti. Na mnogim parcelama na kojima je posle suncokreta gajena soja zabeležen je veći napad biljnih bolesti (Sclerotinia i dr. ). Parcele na kojima je registrovana pojava bele truleži treba izbegavati u periodu od 5 do 6 godina.
Strna žita su generalno dobar predusev za soju. Rano napuštaju parcelu, tako da ima dovoljno vremena za odmaranje zemljišta. Uobičajeno je da na svake 3 do 6 godina soja ponovo dođe na istu parcelu. Nisu svi predusevi podjednako dobri za soju.
Kukuruz kao predusev
Kukuruz je dobar predusev, pod uslovom da je kukuruzovina dobro usitnjena i zaorana. Ograničavajući faktor mogu ponekad biti i zemljišni herbicidi, pogotovo za suzbijanje širokolisnih korova, koji bi mogli imati negativan uticaj na proizvodnju soje nakon kukuruza. Opšta preporuka je da se uzme u obzir smanjenje upotrebe herbicida pri planiranju plodoreda.
Leguminoze kao predusev za soju treba izbegavati
Leguminoze nisu najbolji predusev za soju, ne samo zbog zajedničkih bolesti nego i zbog ostataka azota koje su korisnije drugim usevima. Takođe, povoljno utiče i sejanje ozimih žitarica kao što je ozima pšenica, nakon soje, koja može da iskoristi pozitivan bilans azota u zemljištu.
Soja se veoma dobro uklapa u plodored, zato što je dobar predusev za većinu drugih gajenih biljaka. Posebna pogodnost soje u plodoredu ogleda se u nižem C:N odnosu žetvenih ostataka, što povoljno utiče na plodnost zemljišta. Soja ima odlično razvijen korenov sistem, rano napušta parcelu i žetva se obavlja po suvom vremenu, što značajno smanjuje sabijanje zemljišta. Takođe, soja može da unapredi strukturu zemljišta, i ako zemljište nije bogato azotom soja može da podmiri od 50% do 75% potreba za azotom iz vazduha.
Teško je dati plodored koji će odgovarati svim proizvođačima, mada se u praksi teži da soja “razdvoji” naša dva glavna useva i da dođe posle kukuruza, a iza nje ozima pšenica.
Pripremila savetodavac Sanja Milovanović Milenković, psss.rs
