Slede veoma važne mere nege (ozime strnine – reč stručnjaka)

Nastavlja se borba protiv glodara, a sa primenom mera zaštite od korova i bolesti treba sačekati pravo vreme, kako bi tretmani bili efikasni i ekonomski opravdani

Mrazevi su sredinom februara napravili određena oštećenja na listovima mladih biljaka, koje su se nalazile u fazi punog bokorenja i pripremale za prelazak iz vegetativne u generativnu fazu porasta.

Posle pojave mrazeva, temperaturni uslovi nisu bili naklonjeni pšenici i drugim strnim žitima.

Zbog toga je oporavak useva trajao skoro mesec dana, da bi se tek nedavno polja ponovo zazelenela. Za to vreme proizvođači su bili pomalo zbunjeni jer im struka nije jasno odgovarala na pitanja kako pomoći biljkama u prevazilaženju nastalih šteta.

Međutim, struka se uglavnom složila da je korektivno prihranjivanje azotnim đubrivima (redovnim i dodatnim dozama) prva mera. Trebalo bi prekinuti upotrebu đubriva UREA i primanjivati samo AN, SAN ili KAN, u kojima je azot u lakopristupačnom obliku. Ovu meru su proizvođači uglavnom primenili, ili je u toku.

Posle korektivnog prihranjivanja, pominjana je i upotreba valjaka (glatkih ili rebrastih) kod mlađih useva koji su u početku bokorenja, plitko zasejanih ili proređenih zbog gubitaka biljaka. Valjak podstiče bokorenje i formiranje sekundarnih korenova.

Pri upotrebi kembridž valjaka treba oprezno postupati. Problem je što valjaka ima malo, pogotovu kod manjih proizvođača, tako da je ova mera samo delimično primenjena.

U slučaju stvaranja pokorice ili zbijanja površinskog sloja zemljišta, korisno bi bilo primeniti rotacionu kopačicu.

I pored delovanja niskih temperatura, ranije zasejani usevi strnih žita ulaze lagano u fazu vlatanja, dok su kasnije zasejani u fazi intenzivnog bokorenja.

Za sada se na vegetacionoj kupi, odnosno na klasiću u diferenciranju, ne vide nikakve posledice delovanja februarskih mrazeva. Treba očekivati da će već u narednih sedam do deset dana većina useva preći u fazu vlatanja, tj porast u stablo.

Kod veoma bujnih i dobro izbokorenih  biljaka (sa 1.000 do 2.000 izdanaka po m²) doći će do postepenog odbacivanja bočnih izdanaka. Ostaće samo izdanci koji su ranije formirani i koji će sa glavnim stablom biti nosioci prinosa.

Suzbijanje sitnih glodara nije ni prekidano i borba sa njima nije još okončana. Tokom februara i marta je povremeno nestajalo na tržištu pripremljenih mamaka za miševe.

Sada je došao momenat da se pripremi strategija za borbu sa korovima, bolestima i štetočinama. Učestali su pozivi poljoprivrednih proizvođača koji se odnose na primenu mera zaštite protiv korova, prouzrokovača bolesti i štetočina.

Opšte mišljenje stručnjaka za zaštitu bilja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je da za sada ne treba preduzimati nikakve mere, jer bi efekti bili zanemarljivi sa stanovišta efikasnosti i utrošenih sredstava. Dakle, treba sačekati sa primenom ovih mera i pomeriti vreme primene tokom aprila, u zavisnosti od prisustva korova, potencijala patogena i prisustva štetočina.

Ako pojava efemernih korova, kao što su mišjakinja (Stellaria media) ili veronica (Veronica sp.), ugrožava porast strnih žita, tako da ih jako zasenjuje, moguća je primena herbicida koji na ove korove deluju. Pri tome se mora voditi računa o jutarnjim temperaturama i osetljivosti preparata na niže temperature.

Naročito treba voditi računa o pogodnosti mešanja pesticida i regulatora rasta (Cikocel, Modus i dr.).

Vreme za primenu regulatora rasta je upravo sada, pred početak vlatanja glavnog stabla. Međutim, nema potrebe za masovnom primenom fungicida i herbicida, tako da će se primena ovih sredstava odvijati odvojeno.

Iskustva proizvođača iz prethodne godine, koji su zajedno primenili sredstva za zaštitu od korova i bolesti, zanemarujući jutarnje mrazeve početkom aprila, vrlo su nepovoljna u proizvodnji ozimog ječma.

U svakom slučaju, pre konačne odluke, treba konsultovati savetodavca.

Izvor: Poljoprivrednik br. 2715