Seme korovskih biljaka na našim njivama klija na dubini od 1-5 cm (95 %), a na dubinama većim od 5 cm klija mali broj korovskih biljaka ili ne klija uopšte u toj godini
Seme korovskih biljaka se raznosi na razne načine (vetrom, vodom, životinjama, mehanizacijom, preko semena za setvu i sl.) i dospeva u razne uslove sredine zemljišta. Biološki je otporno na gubitak klijavosti i svoju klijavost može očuvati dugi niz godina, pošto sva količina semena ne klija odjednom.
O vitalnosti semena korova, periodu mirovanja i količini semena koju proizvode pojedine korovske biljke piše dipl. inženjer poljoprivrede Jorgovanka Vlajkovac.
Trajanje vitalnosti semena nekih korovskih biljaka (u godinama)
- hoću-neću, rusomača – 16 do 35
- pepeljuga – više od 39
- bulka – više od 12
- bokvica – 16
- poponac – 22
- štavalj – 70
- muhar – 39
- gorušica – 35
- pomoćnica – 39
- mišjakinja – do 10
Period mirovanja nastupa kada seme ne dospe u povoljne uslove sredine za klijanje ili u sledećim slučajevima:
- prirodni period mirovanja (nedozrelo seme neće klijati jedan duži vremenski period bez obzira što dospe u povoljne uslove sredin).
- prinudni period mirovanja na koji čovek utiče (duboko oranje, zatrpavanje semena na veću dubinu)
- veliki broj korova javlja se skoro isključivo u pojedinim usevima (kukolj u pšenici, bokvica u lucerki).
Najveći broj semena korovskih biljaka na našim njivama klija na dubini od 1-5 cm (95 %), a na dubinama većim od 5 cm klija mali broj korovskih biljaka ili ne klija uopšte u toj godini. Uslove koje stvaramo za klijanje i nicanje gajenih biljaka takođe su povoljni i za seme korovskih biljaka, dodaje Vlajkovac.
Korovske biljke proizvode veliku količinu semena
Ukoliko vremenski uslovi dozvole da dođe do nicanja korovskih biljaka, a ne bivaju uništeni hemijskim ili mehaničkim merama, dolazi do osemenjavanja sa proizvodnjom velike količine semena, naglašava Vlajkovac. Iz sledeće tabele možemo videti kolike količine semena proizvode pojedine korovske biljke.
Vrsta korova – Količine semena po jednoj biljci
- Štir – 3.560.000
- Loboda – 600.000
- Šafranika – 270.000
- Pepeljuga – 123.000
- Vilina kosica – 20.000
- Svrakonj – 49.000
- Veliki muhar – 51.000
- Lubeničarka – 18.000
- Lisac – 14.750
- Muharika – 15.000
- Pomoćnica – 40.000
- Sirak – 11.000
- Zečija detelina – 420.000
Uzimajući u obzir i faktor očuvanja klijavosti semena u zemljištu, možemo reći da ne postoji čista njiva već poljoprivredni proizvođač mora biti stalno na oprezu da ga neki korov koga nije bilo desetinama godina ne iznenadi, zaključuje savetodavac PSSS Vlajkovac.
Foto: pixabay.com
