Rotaciona motika se ređe upotrebljava u proizvodnji, iako se uspešno može koristiti za uništavanje korova.
Za ratare je izazov kako najefikasnije „očistiti“ njive od korova kojih u maju i junu, često, ima i posle hemijskih tretmana. Ovo se posebno odnosi na parcele pod kukuruzom i drugim jarim usevima.
O suzbijanju korova rotacionom motikom, rezultatima ogleda koji je sproveden ovim oruđem, i zašto bismo je mogli češće koristiti, saznajemo više od magistra Ilije Bijelića.
Rotaciona motika u suzbijanju korova u kukuruzištu
Suzbijanje korova koji nisu uništeni primenom herbicida, kod nas se skoro isključivo vrši međurednim kultiviranjem.
Međutim, korovi u kukuruzu se mogu uspešno uništavati i pomoću rotacione motike.
Rotaciona motika je oruđe za negu useva sa rotirajućim radnim organima u obliku zvezde koja ima nekoliko krakova-prstiju.
Ovo oruđe je konstruisano radi razbijanja pokorice, ali se veoma uspešno može koristiti i za predsetvenu pripremu zemljišta, unošenje semena i mineralnog đubriva u zemljište, aeraciju livada i pašnjaka i za borbu protiv jednogodišnjih korova.
Pošto se rotaciona motika veoma retko upotrebljava u proizvodnji, cilj ovog teksta je upoznavanje proizvođača sa prednostima primene ovog oruđa u kukuruzu radi uništavanja korova.
Prednosti rotacione motike
Prilikom suzbijanja korova, treba znati da je efekat rotacione motike najveći u fazi klijanja i nicanja korova jer su tada korovi najosetljiviji na obradu zemljišta. Uništavanje korova rotacionom motikom treba otpočeti posle setve kukuruza. U ovoj fazi, dubina rada i brzina mogu biti mnogo veći nego posle nicanja useva. Jedino je važno da radni organi ne rade preduboko kako se ne bi oštetili seme i klijanci.
Nakon nicanja se brzina rada i dubina moraju smanjiti. Kada je u pitanju primena rotacione motike posle nicanja kukuruza, postoje neslaganja između istraživača u pogledu faze kukuruza u kojoj se ovo oruđe može primeniti.
Iskustvo proizvođača iz srednjeg Banata pokazuje da se rotaciona motika u kukuruzu može upotrebiti u fazama od prvog do petog lista bez značajnih oštećenja na kukuruzu. Ako se rotaciona motika primeni više puta od setve kukuruza do ove faze, broj korova se može značajno smanjiti.
Radni organi rotacione motike se mogu tako rasporediti da rade samo u međurednom prostoru, poput međurednog kultivatora. Prednost ovakvog načina rada je što se može raditi većom brzinom i na veću dubinu. U tom slučaju će uništavanje korova u međurednom prostoru biti mnogo bolje.
Nedostatak ovakvog načina rada je taj da se neće uništiti korovi u redu useva.
Da bi se izbeglo lepljenje zemlje za biljke kukuruza i njihovo lomljenje, rotacionom motikom korove treba suzbijati u najtoplijem delu dana kada su biljke kukuruza suve i elastične.
Postavlja se pitanje zbog čega bi se proizvođači izlagali novom trošku za nabavku rotacione motike kada dobre rezultate postižu i sa međurednim kultivatorima?
Zbog toga što rotaciona motika ima nekoliko prednosti:
- ona je višenamensko oruđe;
- može se koristiti u borbi protiv korova i pre nicanja useva;
- suzbija korove i u međurednom prostoru i u redu;
- biljni ostaci i grudve na površini zemljišta manje joj smetaju nego kultivatoru;
- proizvođači je mogu sami napraviti jer ima jednostavnu konstrukciju.
Rezultati ogleda
Radi ilustracije efikasnosti rotacione motike u suzbijanju korova, biće prikazani rezultati ogleda koji su izvedeni u Zrenjaninu na kukuruzu.
Pošto na oglednom polju nije bilo pokorice, ispitivan je uticaj rotacione motike na uništavanje korova i na oštećivanje biljaka kukuruza. Kukuruz se nalazio u fazi 3 razvijena lista, a korovi u fazi od nicanja do 2 lista.
Fenofaza kukuruza o korova
Zakorovljenost pojedinih delova parcele se jako razlikovala. Broj korova se kretao od 9 do 27 po kvadratnom metru.
U ogledu su upoređivana tri načina rada:
1) kontrola, na kojoj nije primenjena rotaciona motika,
2) jedan prohod rotacionom motikom,
3) dva uzastopna prohoda rotacionom motikom.
Ogled je izveden u pet ponavljanja. Površina svake parcelice je iznosila 73 metra kvadratna. Rotaciona motika je imala širinu 2,8 metara što znači da je obrađivala širinu od 4 reda kukuruza. Brzina kretanja je iznosila oko 4 kilometra na čas. Uslovi za rad su bili povoljni. Zemljište je bilo suvo, bez biljnih ostataka i velikih korova koji bi ometali rad. Rotaciona motika nije imala nikakav štetan uticaj na kukuruz, a smanjila je u značajnoj meri broj korova. Biljke kukuruza su bile elastične zbog malog sadržaja vode pa nije dolazilo do njihovog lomljenja i čupanja. Tek po neka biljka kukuruza je bila blago zagrnuta zemljom, ali ne i potpuno zatrpana.
Zagrnute biljke kukuruza nakon prolaska rotacione motike
Nekoliko dana nakon rada je na svim varijantama izbrojano oko 67.000 biljaka po hektaru, što znači da nije bilo razlike u sklopu.
Sa jednim prohodom rotacione motike, broj korova je smanjen za 39 %, a sa dva uzastopna prohoda rotacione motike za 69 %. Treba reći da bi smanjenje zakorovljenosti bilo mnogo veće da se sa uništavanjem korova započelo odmah posle setve kukuruza.
Sve navedeno pokazuje da je velika šteta što na teritoriji grada Zrenjanina, koja zauzima trećinu od ukupne površine srednjeg Banata, postoji samo nekoliko rotacionih motika koje proizvođači retko koriste. Ovo oruđe bi dobro došlo i konvencionalnim i organskim proizvođačima.
