Suša je sve češća pojava i značajno utiče na rezultate poljoprivredne proizvodnje. Možemo li protiv suše promenom setvene strukture?
Uspeh u poljoprivrednoj proizvodnji najviše zavisi od količine i rasporeda padavina tokom vegetacionog perioda. Prema statističkim podacima poslednjih 25 godina obeležene su sa vrlo nepovoljnim vremenskim uslovima, posebno su bile sušne 1992, 2000, 2007, 2012, 2017. Temperature su dostizale i 45 ⁰C, a relativna vlažnost vazduha bila je ispod 35%. U ovakvim vremenskim uslovima posebno su ugroženi jari usevi, te dolazi do nestabilnosti u prinosu što se odražava na uspeh poljoprivredne proizvodnje, odnosno proizvođače.
Koje vrste uvesti u setvenu strukturu i obezbediti sigurniju proizvodnju u uslovima suše, saznajemo od Svetlane Zlatarić, savetodavca za ratarstvo PSSS Šabac.
Šta je suša i kako utiče na smanjenje prinosa?
Suša je meteorološka pojava, koja nastaje pri dužem vremenskom periodu bez padavina. Može biti atmosferska i zemljišna, a po vremenu pojave zimska, prolećna, letnja i jesenja.
U zavisnosti od intenziteta suše, podseća Zlatarić, prinos može biti umanjen:
- 10-20% – slaba suša
- 20-30% – srednja suša
- 30-40% – jaka suša
- 40-50% – vrlo jaka suša
- preko 50% – ekstremna suša.
Protiv suše promenom setvene strukture
Najbolja borba protiv suše je navodnjavanjem, međutim to je kod nas zastupljeno u malom procentu, tako da je jedno od rešenja problema, promena setvene strukture. To znači uvođenje novih ratarskih vrsta koje će dati zadovoljavajuće prinose i u uslovima nedovoljnih i nepravilno raspoređenih padavina tokom vegetacije.
Koje biljne vrste gajiti?
Sirak i proso
Prolećni usevi sirak i proso su najbogatiji skrobom i dobro podnose letnje suše sa visokom temperaturom vazduha ističe Zlatarić i podseća na agrotehniku.
Najnoviji genotipovi sirka za proizvodnju zrna daju plodove koji su po hranljivoj vrednosti slični kukuruzu i mogu se koristiti u pripremi koncetrovane stočne hrane. U povoljnim vremenskim prilikama i uz optimalnu agrotehniku hibridi sirka daju prinos i 15 t/ha zrna, a prosečno do 6 t/ha.
Proso isto tako ima veliku hranljivu vrednost i koristi se za spremanje koncentrovane stočne hrane, ali i za ishranu ljudi. Proso je prolećna biljna vrsta, kratke vegetacije i može se sejati do druge polovine juna. Dobro podnosi sušu i u godinama sa manjim količinama padavina, može dati veći prinos zrna nego kukuruz. Ukoliko se pokosi cela biljka u fazi metličenja ima visoku energetsku vrednost i veoma je cenjena stočna hrana. I slama se može koristiti kao kabasta stočna hrana. U zavisnosti od vremena setve prinos se kreće u granicama 3-5 t/ha.
Tritikale i stočni ječam
Zlatarić savetuje da od ozimih biljaka odaberemo tritikale i stočni ječam.
Tritikale zahvaljujući visokom sadržaju proteina i ugljenih hidrata sve se više koristi u pripremi koncetrata za ishranu stoke, posebno nepreživara i živine. Prosečan prinos se kreće od 4,5-6 t/ha, a u povoljnim zemljišnim i agrometeorološkim prilikama, uz primenu pune agrotehnike, i do 10 t/ha.
Ječam ima veoma važnu ulogu u ishrani domaćih životinja posebno kao koncetrovana hrana za svinje i treba da zauzima veće setvene površine nego što je to slučaj. Može biti i ozimi i prolećni usev. U odnosu na ovas i pšenicu kraće je vegetacije i tolerantniji na sušu i ostvaruje sigurniji prinos zrna od ove dve biljne vrste.
Za zrno bogato visokosvarljivim proteinima, skrobom i vitaminima preporuka je gajenje stočnog ozimog graška. Ova biljka sazreva ranije od soje i samim tim omogućava sigurniji prinos zrna u godinama sve češćih letnjih suša. Stočni grašak ima najpovoljniji odnos hranljivih supstanci za spremanje koncetrovane stočne hrane u odnosu na zrno drugih mahunarki. U nužnim prilikama i slama se može koristiti u ishrani i sadrži nezanemarljivih 12% ukupnih proteina, objašnjava Zlatarić.
Postoje ozime i prolećne sorte pa se može sejati u različitim predelima i rokovima setve. Ranije sazrevanje omogućava biljkama da izbegnu eventualne letnje suše. Prosečan prinos zrna je od 2,5-3 t/ha, dok je kod prolećnih formi manji za oko 30%.
Analitička kalkulacija proizvodnje, pokazuje da najnižu vrednost ima proizvodnja stočnog graška, ističe savetodavac.
Česta pojava sušnih godina, neravnomerna raspodela padavina, povećanje temperature vazduha potvrđuju globalne klimatske promene. Zapaža se, dodaje agronom Zlatarić, da je u takvim okolnostima moguće obaviti raniju prolećnu setvu. Preporučuje našim poljoprivrednicima da na vreme počnu da razmišljaju o promeni setvene strukture i uvođenju ovih vrsta u proizvodnju.
