Tritikale sejati do 20. oktobra

tritikale

Tritikale je žitarica nastala ukrštanjem raži i obične pšenice ili duruma i obične pšenice. Ovaj sitnozrni hibrid poslednjih godina se uzgaja na nešto manjim površinama nego pre desetak godina.

Značaj: niža proizvodna ulaganja, koristi se za ishranu stoke a u novije vreme i za ishranu ljudi, resurs za biodizel i zelenišno đubrenje.

Višestruki značaj

Ovo je vrsta koja sa aspekta robusnosti svoje stabljike može da se dobro izbori protiv korova, može postići prinose gotovo kao i pšenica, sa agrotehnikom koja bar 20% ima niža ulaganja od pšenice, ističe agronom Saša Stanković. Zahvaljujući visokoj stabljici i vrlo gustom sklopu biljaka u kombinaciji sa nekom od leguminoza poput stočnog graška ili grahorice može se iskoristiti i za silažu i kao pogodan materijal za zelenišno đubrenje.

Male nepogodnosti prilikom žetve, nemogućnost da se kvalitetno požanje, nedovoljno iskustvo kombajnera za pripremu kombajna za žetvu ove vrste te veliki rastur donjih delova klasova, žurba da se što pre požanje, jesu razlozi zbog kojih je tritikale sve manje zastupljen na parcelama proizvođača.

Pored brojnih navedenih prednosti, agrotehnički značaj, značaj u ishrani stoke, zrno tritikalea može da se upotrebljava u izvesnom udelu za spravljanje hleba u ljudskoj ishrani, a zahvaljujući svom aminokiselinskom sastavu dobra je hrana za koke nosilje kao i za ostale domaće životinje. U novije vreme zahvaljujući robusnosti svog stabla može se koristiti i za proizvodnju biodizela.

Ipak se može zaključiti da je prisutno nepravedno smanjenje površina pod ovom kulturom. Ukoliko su nam parcele dosta zakorovljene, ukoliko su slabijeg kvaliteta, tritikale u tim slučajevima treba da ima prednost.

tritikale

Tritikale sejati do 20. oktobra

Upravo smo na početku optimalnoog roka setve tritikalea. Optimalni rok setve tritikalea je od 25.9-20.10. podseća Stanković. Tritikale nastao ukrštanjem raži i obične pšenice tolerantniji je na niske temperature u odnosu na tritikale nastao ukrštanjem durum i obične pšenice. Zbog nešto duže vegetacije u odnosu na ostala strna žita, trebalo bi ga nešto ranije posejati u odnosu na pšenicu.

Tritikale prvi započne da cveta a poslednji završi. Ima dobrih iskustava i sa setvom tritikalea u decembru, ali svako udaljavanje od roka setve znači smanjenje prinosa u manjem ili većem obimu.

Mnogi proizvođači zbog veće osetljivosti pšenica na bolesti usled setve u ranijem optimalnom roku setve, pomeraju rokove setve za novembar. To sigurno može uticati na smanjenje prinosa pšenice u manjem ili većem obimu. Klimatske prilike su se u poslednje vreme promenile pa često i nemamo povoljne agroekološke uslove u optimalnom roku setve. Stoga je i novembarska setva koja je najčešća na ovim prostorima i opravdana.

Optimalna norma setve tritikalea, u zavisnosti od vremena setve i kvaliteta predsetvene pripreme zemljišta je 250-270 kg/ha semena.

Valjanje za brže, ujednačeno nicanje

Posle setve je vrlo bitna agrotehnička mera je mera valjanja kojom bi trebalo da se obezbede povoljni uslovi za ujednačeno, brže i kvalitetnije nicanje useva tritikalea. Ovom merom bi sačuvali postojeću zemljišnu vlagu, seme stavili na ujednačenu dubinu setve, istisnuli suvišan vazduh i time obezbedili idealnije uslove za ujednačeno nicanje.

Đubrenje

Preporuka je, dodaje agronom Stanković, da se sa osnovnom obradom zemljišta za tritikale nezavisno od rezultata agrohemijske analize zemljišta unese oko 80 kg/ha fosfora i oko 60 kg/ha kalijuma. Deo azota, bar 30% uneti sa predsetvenom pripremom zemljišta ili u obliku NPK đubriva sa osnovnom obradom zemljišta, a preostali deo azota u prolećnoj prihrani useva tritikalea.

Zbog vrlo visoke stabljike i mogućnosti poleganja treba smanjiti dozu azota u odnosu na pšenicu na oko 90-100 kg/ha. Prilikom primene azota treba uzeti u obzir i predkulturu, đubrenje predkulture ili eventualna primena stajnjaka. Ukoliko je primenjen stajnjak pod predkulturu tritikaleu, ukoliko je sejana neka vrsta leguminoze poput lucerke, crvene deteline ili stočnog graška, treba smanjiti preporučenu količinu azota bar za 20%.

Sortiment

Na tržištu se danas mogu naći različite sorte ove žitarice podjednako dobrih prinosa i kvaliteta. Tako, ističe Stanković, se kroz iskustvo proizvođača na terenu kao i prinosa postignutih u ogledima sprovedenim na terenima jugoistočne Srbije mogu preporučiti sorte tritikalea poput:

  1. Odiseja,
  2. Admirala,
  3. Favorita,
  4. Vožda,
  5. Gorana, kao i drugih sorti koje možemo naći na tržištu.

Najbitnije je ipak odraditi kvalitetnu agrotehniku i onda će svaka sorta dati dobre rezultate prinosa. Kvalitetna osnovna obrada zemljišta, predsetvena priprema i setva, setva u optimalnom roku ili bar u optimalnim uslovima setve, adekvatna i pravovremena prihrana azotom, uslovi su koje treba ispuniti da bi sorta ispoljila svoj genetski potencijal rodnosti, dodaje savetodavac PSSS Stanković.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede