Bliži se vreme za prihranu ozimih strnih žita, ali trenutni agroekološki uslovi i najava meteorologa da nas u narednom periodu očekuje hladno ali i kišovitio
vreme, nagoveštavaju da će ova važna agrotehnička mera biti odložena u odnosu na neke prosečne godine.
Ratari treba da znaju da su najveći zahtevi pšenice prema azotu u fazama bokorenja i na početku vlatanja, odnosno, kada počinje intenzivan porast stabla. U tim fazama pšenica i ostala žita formiraju potencijal prinosa, pa ukoliko tada nema dovoljno azota, ostvariće se niži prinosi, bez obzira na dalji tok vegetacije.
Ukoliko nije urađena agrohemijska analiza zemljista, količinu azota za prihranjivanje je moguće odrediti i procenom na terenu. Za prihranjivanje pšenice treba upotrebiti od 60 kg do100 kg čistog azota po hektaru, što zavisi od preduseva, sorte, količine upotrebljenih NPK djubriva, roka setve, gustine useva.
Na kiselim zemljistima treba koristiti KAN, dok đubriva AN i Urea imaju prednost na zemljistima neutralne i blago alkalne reakcije. Ukoliko usev treba prihraniti sa više od 60 kg čistog azota po hektaru, prihranjivanje treba izvršiti u dva navrata, pri čemu 2/3 đubriva treba primeniti u prvoj prihrani, a preostalu količinu (40 odsto) posle 3-4 nedelje.
Takođe, proizvođačima savetujemo da vode računa o količini upotrebljenog azotnog đubriva za prihranu, jer je ona u direktnoj vezi sa brojem biljaka po jedinici površine. Ukoliko ima više od 500 biljaka po kvadratnom metru, količinu azota treba smanjiti za 10 odsto na svakih 50 biljaka više i obrnuto.
Prednost u prihranjivanju treba dati usevima iz ranijih rokova setve, usevima bez osnovnog jesenjeg đubrenja i parcelama gde je posejano deklarisano seme. Posle prihrane potrebno je da padne oko 10 litara kiše po kvadratnom metru , ali i da se temperatura vazduha ustali iznad 5 stepeni. Za prihranu Ureom neophodno je oko 8 stepeni, jer pri nižoj temperaturi skoro da ne funkcionišu bakterije koje lučenjem enzima ureaza omogućavaju prevođenje amidnog oblika azota u amonijačni i nitratni.
Autor: Srđan Cvetković, dipl. inž. poljoprivrede
psss.rs
