Pored pravilnog odabira sorte, izbora parcele, pravovremenih i odgovarajućih
primenjenih agrotehničkih mera, pravilno košenje lucerkeima veoma značajan uticaj na prinos i kvalitet krme, kao i na dugovečnost ove biljke.
Pravilno određivanje vremena košenja ima za cilj da se uspostavi balans između visine prinosa kvaliteta krme.
Ukoliko se košenje lucerke obavi prerano, odnosno pre početka butonizacije, to se negativno odražava na vitalnost i dugovečnost biljaka. U toj fazi najintenzivniji su procesi asimilacije rezervnih organskih materija, pa ukoliko se biljke pokose ne uspevaju da sintetizuju dovoljno organskih materija, što ima za posledicu usporenu regeneraciju novih stabala sledećh otkosa.
Prerana kosidba negativno utiče i na razvoj rizobijalnih bakterija.
Prekasnim košenjem dobija se nešto veći prinos biljne mase i usev ima duži vek iskorišćavanja, ali je kvalitet krme lošiji. Biljna masa je nešto grublja, povećan je sadržaj celuloze i stoka je nerado jede.
Zato lucerku treba kositi kada može da se dobije najveći prinos biljne mase, najbolje hranljive vrednosti, a da pri tome dužina iskorišćavanja lucerišta nije dovedena u pitanje.
U našim uslovima to se postiže kosidbom u fazi početka cvetanja, odnosno kada je 10 % cvetalih biljaka.
Razmak između otkosa ne bi trebalo da bude kraći od mesec dana kako bi se ostavilo dovoljno vremena da se u listu sintetišu dovoljne količine organske materije za narednu regeneraciju i ishranu korena.
U godini zasnivanja lucerišta prvi otkos trebalo bi obaviti što kasnije od uobičajenog košenja. U prvoj godini života i u početnim fazama razvoja lucerka ima usporen razvoj nadzemnog dela, dok je rast korenovog sistema intenzivniji. Optimalno vreme košenja je u fazi punog cvetanja, pa do formiranja mahuna. Kasnijom kosidbom prvog otkosa biljkama se daje mogućnost za bolje ukorenjavanje i preraspodelu biljnih hraniva, čime se pospešuje njegov ubrzani razvoj, kao i dobro formiranje krunice iz koje će u narednim porastima izbijati brojni pupoljci.
Prerana kosidba iznuruje mlade biljke, smanjuje prinose i negativno se odražava na dugovečnost lucerišta.
Drugi otkos u godini zasnivanja lucerišta obavlja se u poslednjoj dekadi avgusta, a poslednji krajem vegetacije. Takođe, treba voditi računa o visini košenja prvog otkosa. Prvi otkos kosi se na visini od 7 do 10 cm, dok ostali se kose na visinu 5 do 7 cm.
U godini zasnivanja lucerišta u početku razvoja velike štete mogu naneti korovi. Povoljni uslovi u aprilu i maju, toplo vreme i obilje padavina, pogoduju razvoju korova. Ukoliko je razvoj korova intenzivan, može se pristupiti ranijoj kosidbi u cilju suzbijanja korova. Kosi se u momentu kada su korovi u fazi pupoljenja, bez obzira na fazu razvoja lucerke. U tom slučaju kosi se na visinu 8 do 10 cm, kako bi se lucerka što brže regenerisala. Takvim košenjem često se oštete mlade biljke lucerke, pa je bolje primeniti pravovremene i odgovarajuće hemijske mere borbe protiv korova.
Veoma bitan momenat u proizvodnji lucerke je i pravilno određivanje vremena košenja poslednjeg otkosa u jesen. Obzirom da se u tom periodu lucerka priprema za prezimljavanje, poslednji otkos mora biti najmanje 50 dana pre nastupanja prvih jesenjih mrazeva (-2,2 °C). Time se obezbeđuje dovoljno dug period da se koren i krunice obezbede hranom za prezimljavanje i uspešan početak vegetacije u proleće.
Sistem kosidbe u jesen treba da obezbedi obnavljanje rezervih hranljivih materija, koje omogućavaju da biljke prežive na niskim zimskim temperaturama. Zbog toga pri planiranju sistema kosidbe tokom godine potrebno je uzeti u obzir da razmak između pretposlednjeg i poslednjeg otkosa bude nešto duži. U našim agroekološkim uslovima optimalno je da se poslednji otkos obavi početkom novembra, a pretposlednji 45 dana ranije.
Obzirom da je lucerka višegodišnja biljka, opasnost od izmrazavanja tokom zime je česta pojava. Kao mere borbe preporučuje se gajenje sorti otpornih na niske temperature, gajenje lucerke na plodnim zemljištima, kao i đubrenje kalijumovim đubrivima čime se povećava sadržaj šećera u biljci i smanjuje opasnost od izmrzavanja.
Pripremila: Svetlana Jerinić, dipl. inž.
psss.rs
