Osnov racionalne primene mineralnih đubriva je redovna analiza zemljišta. Svakom usevu treba obezbediti optimalne količine mineralnih đubriva
Uz stalne klimatske promene i rast cena imputa, u uslovima kada je tržište poljoprivrednih proizvoda nestabilno i neizvesno, a ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju sve veća, poljoprivrednici sve manje mogu priuštiti neracionalnu i neadekvatnu primenu mineralnih đubriva. Da bi se došlo do optimalne količine mineralnih đubriva koja odgovara ishrani određenog useva postoje faktori koje treba sagledati i analizirati.
Faktori koji utiču na određivanje optimalne količine mineralnih đubriva
Uvek se polazi od potreba biljne vrste i planiranog prinosa, odnosno količine hraniva koju će neki usev svojim planiranim prinosom izneti iz zemljišta. Uzimaju se prosečne vrednosti makroelemenata (NPK) koje će usev prinosom od jedne tone glavnog proizvoda sa žetvenim ostacima izneti.
Radi utvrđivanja sadržaja hranljivih elemenata u zemljištu, praćenje dinamike kojim se njihov sadržaj menja neophodno je redovno vršiti analizu zemljišta. Agrohemijska analiza zemljišta predstavlja osnov racionalne primene mineralnih đubriva. Đubrenje na osnovu analize zemljišta vrlo često može doprineti značajnoj uštedi novca.
Ukoliko se primenjuje stajnjak kao najčešće organsko đubrivo, pri određivanju količine mineralnog đubriva uzeti u obzir količine hraniva koje se u njemu nalaze, i prema dinamici njegovog iskorišćavanja u zemljištu, smanjiti količinu mineralnog đubriva. Prilikom određivanja količine mineralnog đubriva nikako ne treba zanemariti predusev, zbog načina đubrenja, iskorišćenja hraniva samog preduseva i postupka sa žetvenim ostacima.
Žetveni ostaci poput slame, kukuruzovine, lišća šećerne repe i drugo, pored visokog udela organske materije imaju i deo mineralnih materija koje sadrže biogene elemente u različitim količinama. Slama žita sadrži 0,45 -0,65 % N, 0,2-0,35 % P2O5 i 0,90-1,60 % K2O. Sadržaj azota i fosfora u slami je sličan njihovom sadržaju u stajnjaku, dok je sadržaj kalijuma nešto uvećan. Kukuruzovina i ostaci suncokreta su jako bogati u kalijumu, lišće i glave šećerne repe u azotu i to do 1,2%. Žetveni ostaci leguminoza (gajenih za seme) ostavljaju visoke količine azota (0,5-0,7%), kalijuma i kalcijuma.
Zaoravanjem slame i kukuruzovine u zemljište se unosi velika količina ugljenih hidrata, odnosno ugljenika. Unešeni ugljeni hidrati predstavljaju hranu za mikroorganizme, koji se tada intenzivno razmnožavaju. Oni azot uzimaju iz zemljišta. U ovim uslovima dolazi do manjka azota za biljke koje uzgajamo. Azotna depresija se najčešće uočava na usevu pšenice, žutilo u jesenjem periodu na mladim biljkama. Da bi se problem prevazišao pri zaoravanju slame i kukuruzovine je potrebno pojačati đubrenje azotom, kako bi se “nahranili mikroorganizmi”. Zato se količina azota povećava za oko 0,7 kg na 100 kg žetvenih ostataka. To je najčešće od 30-50 kg/ha azota.
Pri planiranju količine mineralnih đubriva za leguminoze koje su azotofiksatori, manje količine azota biljkama neophodne su u početnim fazama rasta, dok se ne formiraju kvržice na korenu, pa primenu ograničiti na 30-50 kg/ha. Količinu P i K treba primeniti zavisno od sadržaja u zemljištu.
Iako je suncokret skromnijih zahteva u odnosu na većinu jarih kultura, đubrenje je obavezno jer se u protivnom ne može očekivati visok prinos. Azot je elemenat koji ima najdominantniji efekat na prinos, ali kod unošenja ovog hraniva treba biti obazriv, ne treba davati više od 70 kg/ha jer usev postaje bespotrebno bujniji, podložan bolestima i smanjuje se sadržaj ulja u semenu. Naravno treba razmišljati o klimi i tipu zemljišta i njima prilagoditi primenu i količinu đubriva.
U biljnoj proizvodnji ne postoje kruta pravila već svakom usevu treba obezbediti optimum makar agrotehnički uz racionalna i ekonomski opravdana ulaganja.
Pripremila Ivana Vasilijić dipl. inž. poljoprivrede
PSS Zrenjanin
