U srednjem Banatu dosta je česta upotreba nedeklarisanog semena pšenice, ječma, ovsa, raži i tritikalea, iako zakon zabranjuje ovakvu praksu. Od ukupno utrošene količine semena za setvu,
30-50% semena je nedeklarisano. Upotreba nedeklarisanog semena uslovljena je ekonomskim položajem proizvođača i njihovim navikama i ima niz nedostataka u odnosu na upotrebu deklarisanog semena:
1) Kod višegodišnje upotrebe nedeklarisanog semena dolazi do njegovog izrođavanja, odnosno do opadanja rodnosti. Najčešći uzrok izrođavanja je fizičko mešanje semena različitih sorata i vrsta strnih žita prilikom žetve, transporta, skladištenja i dorade. Do izrođavanja može doći i zbog ukrštanja različitih sorata strnih žita. Opasnost od međusobnog ukrštanja mnogo je veća kod stranooplodnih vrsta, u koje spadaju raž i tritikale, nego kod samooplodnih vrsta, u koje spadaju pšenica, ječam i ovas.
2) Agrotehnika koja se primenjuje u proizvodnji nedeklarisanog semena najčešće je lošija od agrotehnike koja se primenjuje u semenskim usevima.
3) Nedeklarisano seme se često čuva u neodgovarajućim skladištima, što ima za posledicu zaražavanje semena skladišnim insekatima i bolestima.
4) Kvalitet nedeklarisanog semena lošiji je od kvaliteta deklarisanog semena. Nedeklarisano seme ima manju klijavost, više primesa i više bolesti od deklarisanog, zbog načina selektiranja i načina tretiranja semena zaštitnim sredstvima prilikom dorade. Poljoprivredni proizvođači seme dorađuju neodgovarajućim mašinama zbog čega ne mogu da postignu tako dobar kvalitet dorade semena kao doradni centri koji su opremljeni najsavremenijim mašinama. Iz tog razloga, nedeklarisano seme sadrži više korova, lomljenog, šturog, sitnog i bolesnog semena nego deklarisano seme. Poljoprivredni proizvođači ne poseduju odgovarajuću opremu za kvalitetno nanošenje fungicida i insekticida na seme što ima za posledicu neujednačenu raspodelu zaštitnih sredstava. Seme koje je tretirano manjom količinom zaštitnih sredstava više će stradati od bolesti i insekata, a jače tretirano seme će imati manju klijavost.
5) Nedeklarisano seme je zaštićeno lošijim zaštitnim sredstvima jer se najkvalitetniji fungicidi, insekticidi i okvašivači ne nalaze u slobodnoj prodaji. Okvašivači, odnosno lepkovi, veoma retko se koriste od strane poljoprivrednih proizvođača što umanjuje kvalitet nedeklarisanog semena. Lepak poboljšava prijanjanje zaštitnih sredstava za seme zbog čega poboljšava njihov efekat. Seme sa lepkom lakše klizi prilikom setve pa se seme preciznije isejava. Lepak doprinosi mnogo boljoj zaštiti radnika koji učestvuju u doradi i setvi od štetnog delovanja pesticida koji se koriste za zaštitu semena.
6) Kvalitet nedeklarisanog semena je nepoznat jer se ovo seme ne ispituje u akreditovanim laboratorijama. Zbog toga, proizvođači setvenu normu određuju napamet, pa poseju manje ili više semena od preporučene količine. Najčešće se seje više semene nego što je to potrebno što ima za posledicu poleganje useva, jaču pojavu bolesti, veći gubitak u žetvi i manji prinos.
7) Zbog nabrojanih nedostataka, nedeklarisano seme daje niži prinos od deklarisanog. Najčešće smanjenje prinosa se kreće oko 5%, ali ono može iznositi i 10-15%.
Po mišljenju poljoprivrednih stručnjaka, treba sejati isključivo deklarisano seme strnih žita. Da bi se ovaj cilj postigao, neophodno je edukovati proizvođače i ostvariti stimulativne cene deklarisanog semena i zadovoljavajući profit u proizvodnji strnih žita. Dok to ne bude slučaj, upotreba nedeklarisanog semena neće se značajnije smanjiti. Šteta od upotrebe nedeklarisanog semena smanjila bi se ako bi bili doneti propisi koji dozvoljavaju poljoprivrednim proizvođačima da koriste seme iz sopstvene proizvodnje, ali pod uslovom da proizvodnja, žetva, skladištenje i dorada budu obavljeni na stručan način. To seme moralo bi se obavezno ispitati u akreditovanoj laboratoriji. Ovakva praksa već postoji u Zapadnoj Evropi. Tamo proizvođači pod navedenim uslovima mogu za setvu koristiti sopstveno seme koje se naziva „farmersko seme“.
Autor: mr Ilija Bjelić, PSS Zrenjanin
