Kiselost zemljišta utiče na rast biljaka. Neke biljke vole kisela, a druge više vole neutralna zemljišta. Većina najbolje uspeva kada je pH između 6-7,5.
O reakciji zemljišta, kiselosti, analizi i kalcifikaciji i proračunu kalcifikacije saznajemo više od Andrije Radulovića, dipl. inž. voćarstva PSSS.
Reakcija zemljišta (pH) je po definiciji negativno dekadni logaritam koncentracije vodonkovih jona (H+ ) i govori nam o stepenu kiselosti zemljišta.
Zavisno o stepenu kiselosti zemljišta su podeljena u pet klasa:
- pH < 4,5 Veoma kisela
- pH 4,5 – 5,5 Kisela
- pH 5,6 – 6,7 Umereno kisela
- pH 6,8 – 7,2 Neutralna
- pH > 7,2 Alkalna (bazična).
Većina poljoprivrednih kultura najbolje uslove za rast i razvoj imaju u umereno kiselim do neutralnim zemljištima. Optimalna pH vrednost zavisi od mnogih faktora, prvenstveno od tipa zemljišta i vrste biljaka koju uzgajamo.
Utvrđivanje pH zemljišta, način je izražavanja koliko je zemljište kiselo ili alkalno. Obično se meri koristeći ekstrakt vode gde je pH 7 neutralan, zemljišta s nižim vrednostima od 7 su kisela, a iznad 7 su alkalna.
Većina poljoprivrednih zemljišta nalazi se između pH 6 i pH 7,5. Iako je 5,5 pH pogodan za rast trava i nekih useva, deteline su osetljivije na kisele uslove. Zemljišta pogodna za uzgoj detelina i leguminoza neutralne su reakcije oko pH 7.
Pre setve pojedinih kultura važno je utvrditi pH zemljišta.
Zakiseljavanje zemljišta prirodan je proces u svim zemljištima, a može biti povećano aktivnostima čoveka. Stepen zakiseljavanja zavisi od strukture zemljišta, unošenju u zemljište atmosferskih zagađenja, mineralnih đubriva i primenjenih agrotehničkih mera. Ako zemljište nije prirodno dovoljno obezbeđeno kalcijumovim ili magnezijumovim karbonatom ili nije redovno rađena kalcifikacija (dodavan kreč), pH zemljišta se smanjuje.
Vrlo kisela zemljišta sa pH ispod 4, nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju. Ocedne vode kiselih zemljišta mogu sadržavati materije, posebno aluminijum koji ima štetan uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda i negativno delovanje na biljke, životinje, posebno ribe u vodotocima i jezerima. Optimalna reakcija zemljišta nije jednka za sve tipove zemljišta. Na lakšim zemljištima niža je optimalna vrednost pH, a isto vredi i za bolje humozna zemljišta. Osim toga kod livada je optimalna vrednost pH niža za 0,5 do 1 jedinice nego na oraničnim površinama.
Uzorke zemljišta treba redovno analizirati kako bi se odredile potrebne agromeliorativne mere, da bi se obavila efikasna kalcifikacija i utvrdilo koliko je materijala za kalcifikaciju potrebno. Primenom postupka svakako valja uzeti u obzir neutralizirajuću vrednost materijala za kalcifikaciju te je obavljati češće s manjim količinama. Primenom prekomerne količine materijala za kalcifikaciju smanjujemo preuzimanje većine hraniva iz zemljišta i podstičemo nepovoljne efekte na intenzitet rasta biljaka kroz duže razdoblje.
Rešavanje kiselosti zemljišta:
- analizom zemljišta (pH),
- odabirom kultura koja se mogu uzgajati na kiselom zemljištu,
- obavljanjem kalcifikacije pre uzgoja poljoprivrednih kultura,
- češćim obavljanjem kalcifikacije, s manjim količinama materijala za kalcifikaciju.
Tabela 4. Količina poljoprivrednog kreča za promenu pH zemljišta (povećanje pH na 6,5) t/ha
| PH | Peskovito | Glinovito i peskovito | Glinovito |
| 4,5 – 6,5 | 2.914 | 4.700 | 6.500 |
| 5,0 – 6,5 | 2.000 | 3.800 | 5.200 |
| 5,5 – 6,5 | 1.300 | 2.900 | 3.800 |
| 6,0 – 6,5 | 670 | 1.600 | 2.000 |
Proračun kalcifikacije na osnovu merenja izmenjivog pH pomoću tablica za izmenjivi pH, mehanički sastav i tip korištenja zemljišta
- ako je pH veći od 5.5 ne bi trebala kalcifikacija,
- ako je izmjenjivi pH manji od 4.5 kalcifikacija je neophodna,
- ako je pH = 4.5-5.5 kalcifikacija je umereno potrebna.
Proračun kalcifikacije na osnovu EUF metode
Kod analize zemljišta EUF metodom na raspolaganju su, osim pH, i drugi parametri analize značajni za određivanje potrebe u kalcifikaciji, npr: sadržaj kalcijuma, selektivno vezujuće gline i dr. Ovde je, međutim, već reč o redovnom đubrenju kalcijumom umesto meliorativne kalcifikacije.
Kada je na raspolaganju samo podatak o izmenjivom pH (u KCl), može se koristiti jednostavna formula za izračunavanje potrebe u kalcifikaciji:
CaO t/Ha = ciljni pH – izmereni pH x 2,8
7 – izmereni pH
Kalcijumova đubriva
Glavna kalcijumova đubriva:
- živi kreč (oksid kalcijuma); 70-90 % CaO,
- gašeni kreč (hidroksid kalcijuma); 60-70 % CaO,
- mleveni krečnjak (kalcijum karbonat); 50-55 % CaO,
- dolomitno brašno (kalcijum i magnezijum karbonat); 30% CaO,
- sadra-gips (kalcijum sulfat); cca 33 % CaO,
- saturacioni mulj (pretežno kalcijum karbonat); cca 22 % CaO,
- laporac (kalcijum karbonat); 10-95 % CaCO3 i MgCO3.
Kalcifikacija
Kalcifikacija je agrotehnička mera koja može izazvati drastične promene u raspoloživosti hraniva, posebno fosfora i teških metala, pa se ona mora sprovoditi obazrivo.
Poželjno je postupno uticati na promenu pH zemljišta, jer promena od vrlo kisele do neutralne sredine radikalno menja uslove (biološko-fizičko-hemijska svojstva zemljišta), što onda zahteva meliorativne doze mineralnih đubriva, prvenstveno fosfora i mikroelemenata, te unošenje većih količina organskih đubriva (humizacija). Kalcifikacija radikalno menja biogenost zemljišta pa se pomiče ravnoteža stvaranja i razlaganja humusa u smeru pojačane mineralizacije, a to vodi, nakon početnog porasta efektivne plodnosti, u iscrpljivanje zemljišta i pad produktivnosti zemljišta.
Meliorativnu kalcifikaciju treba odvojiti od đubrenja ostalim đubrivima, naročito ako se radi o vrlo aktivnim krečnim đubrivima (npr. živi kreč).
Organsko đubrenje (stajnjakom) bi trebala biti operacija koja sledi operaciju kalcifikacije i to u vremenskom razmaku od najmanje 3-4 sedmice, jer u protivnom dolazi do štetnih posledica.
„Kalcifikacija zemljišta obogaćuje očeve, a osiromašuje sinove“.
Po opštoj shemi, može se nakon kalcifikacije u prvoj godini očekivati pad plodnosti, zatim u drugoj i trećoj godini najviše dolazi do izražaja pozitivan uticaj kalcifikacije, dok u idućih nekoliko godina dolazi do stagnacije, a nakon toga do pada efekta kalcifikacije. Kalcifikacija sama po sebi ne rešava problem plodnosti zemljišta, već da bi došla do punog izražaja, u zemljištu mora biti dosta humusa i biljnih hraniva.
Naglo povećanje prinosa nakon kalcifikacije posledica je ubrzane mineralizacije organske materije zbog bolje mikrobiološke aktivnosti, a time i mobilizacije vezanih hraniva. Ubrzo dolazi do naglog pada plodnosti jer su zalihe istrošene.
Uvek se rade dve analize uzorka zemljišta na stepen kiselosti, zavisno o vrsti upotrebljenog reagensa. Osnovnu analizu pH vrednosti izvodimo u kalijum hloridu (KCl) – to je potencijalna kiselost zemljišta. Na primer da je potencijalna kiselost izmerena pH 6,0 nije potrebno raditi kalcifikaciju zemljišta. Druga analiza je analiza hidrolitičke kiselosti, koja se izvodi u Ca – acetatu. Obe vrste analiza nam pomažu kod određivanja količine materijala (CaO) za kalcifikaciju.
Izvor: psss.rs
