Gajenje kukuruza na zemljištima sa visokom koncentracijom vodonikovih jona odražava se na rast, razviće i prinos.
Kukuruz se kod nas gaji na velikim površinama a često i na manje povoljnim tipovima zemljišta, na primer kiselim. Mnoga istraživanja su pokazala da je kukuruz tolerantniji prema kiselosti zemljišta u odnosu na većinu ratarskih biljaka. Ipak stepen tolerancije zavisi od hibrida, koncentracije vodonikovih i aluminijumovih jona kao i fizičko- hemijskih osobina zemljišta. Visoka koncentracija vodonikovih jona u zemljišnom rastvoru ima za posledicu pojačanu pokretljivost Al, Mn, a često i Fe.
Porast biljaka gajenih na zemljištima kisele reakcije je redukovan, kao posledica je redukcija korenovog sistema i pojave širokog spektra simptoma povezanih s nedostatkom hraniva. Konačan rezultat je smanjenje prinosa.
Gajenje kukuruza na njivama gde je pH ispod 5 samo nakon mera popravke
Kod žitarica je uočen različit stepen tolerancije prema Al, pri čemu je raž najtolerantnija a osetljivost raste od ovsa ka tritikaleu, pšenici i ječmu. Iako kukuruz spada u grupu žitarica koje imaju visok stepen tolerancije prema toksičnom delovanju Al, gajenjem na kiselim zemljištima može doći do redukcije prinosa i preko 50%.
Primenom mera popravke zemljišta (kalcifikacija, humizacija, fosfatizacija, primena mikroelemenata) gajenjem tolerantnih hibrida mogu se umanjiti štetne posledice kisele reakcije zemljišta na proizvodnju kukuruza. Zemljišta sa pH ispod 5 nepovoljna su za gajenje kukuruza bez predhodnih mera popravke. Taj negativan uticaj odražava se na rast, razviće a samim tim i na prinos.
Dostupnost pojedinih elemenata mineralne ishrane veoma često je ograničena pH vrednošću zemljišta. Može se dogoditi da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled niske pH vrednosti nije dostupan biljkama. Najčešće je usporen početni porast što se u kasnijim fenofazama nepovoljno odražava na generativni razvoj biljaka kukuruza.
Popravka kiselog zemljišta
Neutralisanje kisele reakcije zemljišta unošenjem kreča je kalcifikacija zemljišta. To je mera koja se redovno preporučuje za popravljanje kiselih zemljišta. Unošenjem krečnih materijala, osim što se smanjuje kiselost zemljišta, obezbeđuje se Ca, povećava sadržaj lako pristupačnog P, pospešuje se mineralizacija organskih i žetvenih ostataka, smanjuje sadržaj toksičnih materija u zemljištu.
Za kalcifikaciju se mogu koristiti:
- fino samleven kalcijum-karbonat,
- laporac,
- pečeni kreč,
- gašeni kreč,
- saturacioni mulj i dr.
Osim vrste krečnog materijala veoma su važne i njegove fizičke osobine, veličina čestice koje u značajnom stepenu određuju brzinu aktivacije. Dobra usitnjenost omogućava bolje rastvaranje i time se ostvaruje bolji efekat kalcifikacije. Poželjno je da se posle kalcifikacije izvede i humizacija kojom se nadoknađuje deficit organske materije, olakšava obrada zemljišta, povećava propustljivost za vodu i vazduh i smanjuje otpor rastu korena.
ma Ljiljana Vuksanović, psss.rs