Претрага
Претрага

Proizvođači pasulja traže kupce za domaći pasulj

Jela od pasulja poslednjih godina najčešće spravljamo od zrna koje nije proizvedeno na našim poljima. I pored toga što je domaći pasulj kvalitetan, proizvođači ove...

pasulj domaci u dzakovima
Galenika

Jela od pasulja poslednjih godina najčešće spravljamo od zrna koje nije proizvedeno na našim poljima. I pored toga što je domaći pasulj kvalitetan,

pasulj domaci u dzakovima

proizvođači ove mahunarke otežano pronalaze kupce.

Meštani Ravnog Topolovca decenijama proizvode pasulj. U ataru ovog sela žetva je obavljena na gotovo 150 hektara. Bojan Nadaždin je proizvodnju organizovao na dva hektara.  

Bojan Nadaždin

“Zadovoljan sam prinosom i kvalitetom zrna, ali ne i plasmanom. Ove godine nakupaca, praktično, i nema. Prošle godine su se “otimali”. Čak su dolazili istovremeno i svađali se ko će da kupi pasulj. Možda taktiziraju. Nude nam svega 200 dinara, što je stvarno malo”, kaže za poljosfera.rs Nadaždin.

Proizvođači kažu da bi bilo dobro kada bi zainteresovani organizatori proizvodnje obezbedili otkup svih količina pasulja. Ovako, kada svako prodaje sa kućnog praga, prodaja je otežana.

Predsednik Udruženja “Topolovački pasuljari”, Mladen Žuža, kaže da bi udruženje moglo tržištu da ponudi od 10 do 12 tona kvalitetnog pasulja.

“Tržište je preplavljeno pasuljem iz uvoza. Nemamo organizovanu prodaju na veliko. Prošle godine smo razgovarali sa kupcima iz Nemačke koji su hteli da daju svoje seme i otkupe rod. Ali, sve se završilo bez konkretnog dogovora. Udruženje je započelo proceduru registrovanja geografskog porekla pasulja sa ovih prostora, ali nemamo dovoljno sredstava da to i završimo. Treba nam pomoć. Oni kojima smo se obraćali odgovarali su da za to nema para. Smatramo da bi oznaka geografskog porekla pomogla prodaju”, poručuje Žuža.

Dušan Vukasović je prvi put posejao pasulj pre 40 godina.Ove godine sejao je domaću sortu trešnjevac.  

Dušan Vukasović

“Zrno sorte tršnjevac je vrlo ukusno i brzo se skuva. Žetvu sam obavio desetak dana ranije, jer su zbog toplote mahune počele da pucaju na njivi. Pasulj ću prodavati na našem tržištu, a nadam se ceni od 300 dinara za kilogram. Verujem da će doći bolje vreme za proizvođače pasulja i da nećemo napuštati ovu proizvodnju. Planiram da uložim u sistem za navodnjavanje, jer nije važno imati mnogo zemlje, već da u zemlju koji imaš uložiš maksimalno i dobiješ najviše”, poručuje naš sagovornik.

Pasuljari smatraju da bi država napravila iskorak kada bi povećala subvencije za povrtare. Taj novac bi proizvođači povrća u ovom kraju uložili, najpre, u sisteme za navodnjavanje i kupovinu tifona. Povrtari veruju da bi bolji uslovi poslovanja u poljoprivredi omogućili da mladi koji žive u selima tu i ostanu i uspešno organizuju svoju budućnost. 

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno