„Želim da iskoristim i prilagodim nameni sve priključne mašine koje imam i na taj način uštedim deo svog budžeta. Nemam veliko imanje, pa mi nisu potrebne velike i skupe mašine“,
priča za Poljosferu mašinski inženjer Miroslav Vukov iz Zrenjanina, sada poljoprivrednik koji znanje iz oblasti mašinstva primenjuje na svom imanju.
Ranije smo pisali o dve priključne mašine koje je Vukov prilagodio svojim potrebama. To su depozitor za ulaganje đubrivai špartač sa opružnim zubima. Sada je reč o podrivaču.
Vukov smatra da zemljoradnici koji obrađuju manje površine nemaju adekvatne mašine za podrivanje zemljišta.
„Konfiguracije koje se nama nude podrazumevaju upotrebu traktora snage preko 100 konjskih snaga koji mogu da vuku podrivače sa više paoka. Mi koji imamo traktore manje snage sa takvim podrivačima ne možemo da radimo. Za traktor koji koristim, IMT 565 (65 KS), napravio sam podrivač sa dva paoka koji podriva na dubini od 35 do 40 cm. Ne podrivam celu širinu traktora nego samo zahvat iza točkova, zatim vršim pomeranje u jednu stranu, tako da podrivačka tela rade na svakih 50 cm, što je dovoljno. Sve sam to uradio sa postojećom mehanizacijom i podrivačem koji je koštao do 600 evra“, kaže Vukov.
Nakon ovogodišnje žetve pšenice ovaj domaćin je najpre uradio tanjiranje parcele. Nakon nicanja korova i hemijskog tretmana obavio je podrivanje. Operaciju podrivanja na jednom hektaru uradio je za oko dva sata, uz potrošnju 12 litara goriva.
„Neko će kazati da može podrivanje da uradi za kraće vreme. Smatram da je to važno za velika gazdinstva. Većina paora u našoj zemlji obrađuje manje površine, pa u letnjem periodu kada se radi podrivanje imamo dovoljno vremena da završimo ovaj posao. Ekonomisanje je za mene najbitnije. Ratari kupuju velike i skupe traktore koje ne mogu da iskoriste. Brzo završe posao, pa onda robusne mašine parkiraju u šupe i garaže. Ako ne radi preko 600 moto časova godišnje bolje da ga nisu kupili. Sa postojećim traktorom i prilagođenim priključnim mašinama mogu da uradim sve poslove na njivama koje obrađujem“, poručuje Vukov.
Podrivanjem se smanjuje zbijenost zemljišta i razbija zbijeni sloj na dubini većoj od one na kojoj obavljamo osnovnu obradu. Vukov smatra da je prinos kukuruza koji je ostvario u sušnoj 2012. godini, od 4,5 do 5 tona zrna po jutru, rezultat podrivanja.
Iz beležnice Miroslava Vukova
Uporedna statistika o podrivanju sa dva, odnosno tri paoka traktorom IMT 565:
- Podrivanje sa dva paoka – dubina 45 cm, razmak između paoka 50 cm, potrošnja goriva po hektaru 12 litara, vreme 2 časa po hektaru
- Podrivanje sa tri paoka – dubina 30 cm, razmak između paoka 75 cm, potrošnja goriva po hektaru 8 litara, vreme 1 čas po hektaru.