Nepisano je pravilo da se pčelarenjem bave uglavnom muškarci. I to oni koji su, manje-više, prosedi.
U svoj „začarani krug“ košnica i pčela nerado primaju ženu. Ona može, možda, da pere tegle ili da prodaje proizvode, ali da pčelari… To nije za nju.
Ipak, neke dame su se usudile da budu ravnopravne i danas su uvažene koleginice – pčelarke.
Anica Batinić iz Lazareva nije ušla u svet turizma, što je moglo da se dogodi nakon što je završila školovanje. Pre trinaest godina kada su ona i njen suprug Milorad od suprugovih roditelja dobili osam pološki, prihvatila je izazov i krenula da upoznaje svet pčela. To nije bio njen prvi susret sa pčelarenjem, jer je u detinjstvu, u dvorištu porodične kuće u Čađavici kod Bjeljine, pomagala tokom vrcanja meda.
Učenje i rad omogućili su napredak i proširenje pčelinjaka.
Danas Aničina porodica pčelari sa 160 Dadan Blatovih košnica. Oni su seleći pčelari. Višegodišnji prosečan prinos je 37 kilograma meda po košnici.
„Kako bismo unapredili proizvodnju usavršavamo tehnologiju pčelarenja. Učimo i povezujemo svoje i iskustva drugih pčelara. Pratimo i stručna predavanja. Smatram da bez povezivanja svih segmenata nema napretka, kako u pčelarstvu tako i u bilo kojoj oblasti života. Zato se ugledamo na naše pčelice“, kaže vredna pčelarka.
Zahtevan posao seljenja košnica Batinići su pojednostavili. Košnice su postavili na dva kontejnera.
„Sada dve osobe mogu da presele kontejner. Smanjili smo troškove angažovanja dodatne radne snage za utovar i istovar košnica. To mnogo znači, jer je teško naći radnu snagu za te poslove, a neki se i plaše pčela.
Za sada su košnice postavljene na dva kontejnera. Na jednom kontejneru je 70 desetoramnih, a na drugom 50 dvanaestoramnih košnica. Zbog uštede u transportu za proleće su pripremljene desetoramne košnice i za drugi kontejner, tako da će na oba kontejnera umesto 100 dvanaestoramnih biti 140 desetoramnih košnica.
U procesu oduzimanja nastavaka sa medom koristimo bežalice koje olakšavaju i ubrzavaju posao. Vrcanje meda obavljamo u prostoriji koja je opremljena za te namene, sa automatskim otklapačem mednih poklopaca i tridesetšestoramnom vrcaljkom. Sav taj posao obavljaju naši sinovi, Darko i Dejan, tako da smanjujemo broj angažovanih radnika sa strane.“
Osim meda Anica i njena porodica sakupljaju i druge pčelinje proizvode: polen, propolis, matični mleč. U eksperimentalnoj fazi je i prikupljanje pčelinjeg otrova, a kada dostignu dovoljan broj košnica prodavaće i rojeve.
Aničin cilj je da poveća broj košnica na 250, da usavrši tehnologiju pčelarenja i poveća prinos meda.
Kao predsednica Društva pčelara „Cvet Banata“ Anica aktivno učestvuje u promociji pčelarstva i pčelinjih proizvoda. Kroz akcije, kao što je „Med medenjacima“, pčelari deci predškolskog uzrasta prikazuju košnicu, pčelarsku opremu, ramove sa saćem. Deca kroz video prezentaciju uče, a najlepši deo druženja je degustacija meda i medenjaka.
„Budućim pčelarkama savetujem da budu uporne i da se izbore za svoje mesto u ovom, uglavnom, muškom poslu. Mislim da se neće pokajati, jer će im ovaj posao, pored boravka u prirodi doneti mogućnost da same odlučuju o svom poslu, stalno napreduju i budu materijalno nezavisne. Pored proizvodnje pčelinjih proizvoda mogu da iskažu svoju kreativnost i kroz pakovanje i promociju proizvoda. Ako su u stanju da u posao uključe svoju porodicu, onda su uspele“, poručuje Anica damama koje su zainteresovane za pčelarenje.
