Brend „Doda“, raskoš ukusa i boja, prepoznatljiv i u gradovima, a neretko i na trpezama u dalekim zemljama.
Zora Đurić iz Banatskog Karađorđeva, sela u opštini Žitište, pravi od voća iz svog voćnjaka ukusne džemove, pekmeze, sirupe, likere po tradicionalnim receptima. Pre šest godina nastala je ideja da voće pretoči u teglice i na taj način svima koji to žele, omogući da uživaju u ukusima domaćih prozvoda.
U voćnjaku porodice Đurić su kajsije, kruške, šljive, breskve, aronija, dunje… Zora je želela da pravi i sirup od zove, ali nije htela da koristi cvetove biljaka koje su uglavnom pored puteva. Jedino rešenje je bilo da Đurići zasnuju svoj voćnjak zove. Zanimljivo je da osim cveta vredna domaćica prerađuje i bobice ove biljke. Odmah je objasnila da je neophodno termički ih obraditi, pošto su otrovne, na minimalno 80 stepeni. Još je bolje da temperatura bude i viša i da kuvanje sa šećerom traje 15-20 minuta. Tako se dobija lep i ukusan sirup.
Raskoš boja i ukusa brenda „Doda“
U prostoru u kom se dešava čarolija pripremanja slatke zimnice su police pune tegli u kojima su sadržaji različitih boja. Džemovi od kajsija, šljiva, dunja, narandža… Tu je i džem od smokve koji domaćica konzervira na način kako su to radile naše bake, muškatlom rozetlom koja obogaćuje džem mirisom limuna, pa je i prirodni konzervans i poboljšivač ukusa.
Zora je posebno ponosna na džem od narandže koji je pre tri godine nagrađen na Etno sajmu hrane i pića. Tu je i francuski džem koji pravi od šljiva sa dodatkom limuna, narandže i suvog grožđa. Na policama su i sirupi od lista nane, lavande, cveta i bobica zove, pa likeri od višnje, aronije, kajsije. Pekmezi od jagoda, malina, borovnica, bobica zove, kajsija sa bademom, šipka… Raskoš boja i ukusa.
Sirovine koje nema u svojim voćnjacima kupuje od proverenih, lokalnih proizvođača sa kojima godinama ima dobru saradnju.
U poslu je podržava cela porodica, a najviše svekrva Sava Đurić, kaže naša sagovornica. Tu su i prijateljice koje joj pomažu u berbi, pripremi voća, pakovanju, lepljenju etiketa. Dodaje da ima dosta preduzimljivih i vrednih žena sa kojima se druži i razmenjuje iskustva, kako u njenom tako i u okolnim selima, koje prave zimnicu ili neke druge proizvode u okviru domaćinstava. Poslednjih godina razgovaraju o mogućnostima da osnuju žensku zadrugu kroz koju bi, veruju, lakše plasirale svoje proizvode.
Na tržištu je mnogo sličnih proizvoda i dosta je prepreka na koje nailazi, ali je odlučna da ne odustane, već da razvija svoj posao. Postoji određena podrška lokalne samouprave ženama koje žele da budu preduzetnice ili nosioci gazdinstva, ali još je to sve simbolično, iskrena je Zora, uz komentar da mali proizvođači ne mogu da pariraju industrijskoj proizvodnji, te da teglice džema iz domaće proizvodnje ne mogu da imaju cenu kao one u marketima.
Miris i ukus detinjstva
Proizvode „Doda“ najčešće kupuju potrošači iz većih gradova, ali i meštani u njenom selu i okolini. Mnogi kupci kažu da uživaju u ukusima i mirisima, jer ih sećaju na pekmeze i sokove iz kuhinja njihovog detinjstva u kojima se okupljala porodica. Često proizvodi „otputuju“ u daleke zemlje i budu jedinstven i ukusan poklon, ponosna je naša domaćica.
Novonastala situacija u kojoj smo svi zbog epidemije, zaustavila je uobičajene aktivnosti na manifestacijama i sajmovima. Za Zoru sajmovi nisu važni samo zbog prodaje proizvoda. Mnogo važnija je mogućnost da se na sajmu predstaviš, ostvariš saradnju sa potencijalnim kupcima i onima koji se bave istim poslom. To je prilika kada od relevantnih sagovornika dobijaš potrebne informacije i odgovore na konkretna pitanja. Optimista je i veruje da će i pored trenutnih okolnosti i ograničenja njen preduzetnički posao napredovati.
Objavljeno u listu Poljoprivrednik