Vremenske prilike su ovog proleća naklonjene vinovoj lozi. Nedostatak zimske vlage neće nepovoljno uticati na ovu biljku, jer vinova loza ima snažno korenje, pa vodu crpi iz dubljih slojeva zemljišta.
Sunčano i toplo vreme za ovo doba godine probudilo je u vinogradu Šandora Šomođija čak i kasnu sortu Cabernet Sauvignon. Ona bubri i otvaraju se okci.
„Cvetanje će verovatno biti ranije u odnosu na prosečne godine. Nadamo se da neće biti mraza. U mom vinogradu loza se još oporavlja od posledica hladne zime koju smo imali pre par godina. Tada su štete nastale u višegodišnjim lastarima, a tkivo se razbolelo. Sada imam dosta čokoti koje moram iznova da režem skoro do korena, do glave. Neki čokoti su se osušili, pa popunjavam prazna mesta“, kaže Šomođi, čije je vino Cabernet Sauvignon 2011. na takmičenju “Najbolje vino Srednjeg Banata 2013″, proglašeno za apsolutnog pobednika.
Šomođi na jednom hektaru, nedaleko od Zrenjaninu na obodu naselja Aradac, uzgaja četiri hiljade čokoti vinove loze. Dominira Kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon).
„Dokazao sam da nije tačno da se u ovom delu Banata proizvode samo dobra bela vina. Kaberne je sorta toplijeg, mediteranskog klimata, ali može se uspešno gajiti i u ovom kraju. Ima dovoljno sunčanih sati.“
Za ovaj posao potrebno je mnogo znanja iz različitih oblasti: biologije, tehnologije, agrotehnike.
„I ja učim. Nedavno sam bio na sajmu vina u Kragujevcu. Gosti sajma su bili i uvaženi enolozi iz Francuske. Između ostalog, pričali su o organoleptičkoj oceni kada početi berbu. Jedan od njih, u vezi te teme, podsetio je na važnost učenja i usavršavanja. Do sada smo pričali o tehničkoj zrelosti kada je najviši šećer, tehnološkoj zrelosti kada je zrno potpuno zrelo (što ne znači da ima najviše šećera). Onda o fenolnoj zrelosti kada se razviju fenoli. Sada se priča o celularnoj zrelosti – način na koji se pokožica na zrnu odvaja od mesa. Čak se gleda boja, pa i ukus koštice. Dakle, nauka stalno napreduje, moramo i mi.“
Ne postoji recept za pravljenje kvalitetnog vina, jer vinari nisu kuvari, kaže Šomođi. On smatra da se od dobrog grožđa može napraviti dobro ili loše vino. To zavisi od znanja i iskustva vinara. Od lošeg grožđa nije moguće napraviti dobro vino.
Šomođi veruje da najbolja vina proizvodi vinar koji je i vinogradar, jer on tada može da odneguje svaki čokot i da brine o vinu u svakom buretu. To teško možete ako imate veliki vinograd. Sa druge strane, smatra se da je granica isplativosti površina vinograda od četiri hektara, a ako imate šest hektara možete se uspešno baviti ovim poslom.
„Ja sam se opredelio za manju površinu i svesno idem u gubitak. Ali, pravim vino kakvo želim da popijem i ponudim svojim gostima i tržištu. Dakle, na prvom mestu je kvalitet“, poručuje iskusni vinogradar i vinar.
