Veštinu pucanja pastirskim bičem savladaju samo najuporniji. Ali, upornost nije dovoljna.
Morate biti vešti, sposobni da se skoncentrišete na pokrete. Kada naučite da kontrolišete bič dužine dva i po metra, počinjete da uživate u njegovom kretanju kroz vazduh i zvuku koji proizvodi.
Reka Balanji “barata” pastirskim bičem spretnije od snažnijih i starijih muškaraca.
“Prvi put sam videla kako pucaju pastirskim bičevima na “Pastirskim danima” u Mužlji. Zvuk koji proizvodi bič me je oduševio. Onda sam 2007. godine počela da vežbam. U početku sam bila nespretna, a bilo je i bolno. Bič se može obmotati oko vrata ili ruke, iako to ne želite. Događalo mi se da me udari po leđima… Početak je bio težak i morala sam mnogo da vežbam.”
Veštinu je učila od Ištvana Ladvanskog koji je u Lukinom Selu, u okviru Društva za negu tradicije i ekologije “Feher to” – Sekcije bičara, okupio decu zainteresovanu za očuvanje drevne veštine. Ladvanski se, osim što uči decu kako da savladaju tehniku pucanja, bavi i izradom pastirskih bičeva.
Članovi Sekcije bičara
Reka je još kao devojčica učestvovala na takmičenjima i revijalnim nastupima. Svuda je osvajala publiku. U Mađarskoj, na “Danu bičeva”, bila je najbolja.
“Bičem mogu da uradim sve što je predviđeno pravilnikom. Mogu da pucam i dok čučim, ležim, klečim ili da premeštam bič iz jedne u drugu ruku. Te veštine treba da pokažemo na takmičenju. Sada ređe treniram, najčešće kada želim da iz sebe izbacim negativnu energiju. Pucanje mi pomaže u tome. ”
Reka je učenica srednje škole u Zrenjaninu. Zbog obaveza u školi nema vremena da intenzivno trenira. Takmičenja prepušta mlađim pucačima.
“Nastupaću i dalje revijalno, jer poštujem tradiciju i naše običaje i ne želim da se zaborave. Sada mi je važna škola. Moj bič je okačen i čeka narednu svečanost.”
Mlada Reka je idol devojčicama koje su sada u Sekciji bičara. Pokazala je da devojke, iako nežnije i fizički slabije u odnosu na mladiće, mogu da kontrolišu moćne bičeve.
