Nakon skoro dve i po decenije rada na poljoprivrednim imanjima, agronom Petruša Ivanov je odlučila da podigne voćnjak.
I to na nešto više od dva i po hektara.
U njenom voćnjaku je najviše stabala jabuka, ali ima i šljiva, kajsija i krušaka.
„Jedno vreme sam radila u rasadniku u kom se proizvodi voće i to mi se jako svidelo. Zavolela sam voćarstvo, iako sam diplomirani inženjer ratarstva. U svom voćnjaku sam 2005. godine posadila podloge, a godinu dana kasnije sam uradila kalemljenje. Posao je izuzetno zahtevan i u voćnjaku sam svakog dana“, kaže naša sagovornica.
Ova proizvodna godina je donela zadovoljstvo proizvođačima voća kada govorimo o količini roda, ali i probleme da taj rod zaštite od bolesti i štetočina.
„Ovu godinu ćemo pamtiti kao vrlo rodnu. Sa hektara će biti i do tri vagona jabuka. Kiša je pomogla. Ipak, nisam uspela da u potpunosti sačuvam plodove od čađave krastavosti, jer je potencijal infekcije bio veliki.“
Odabrani sortiment obezbeđuje kontinuitet, pa se smenjuju jonagold, ajdared, zlatni delišes, fudži i greni smit. 
Kao i prethodnih godina Petruša Ivanov će deo roda prodati na pijaci u Zrenjaninu. Kako kaže, tu ima svoje stalne mušterije. Određenu količinu će „pretočiti“ u rakiju, a ove godine će pokušati da deo roda proda prerađivačima.
„Cene su ove godine solidne. Na pijaci kilogram jabuka prodajem za 40 dinara, a jabuke za rakiju su 15 dinara. Bila bih zadovoljna da prodam veći deo roda po toj ceni. Odlučila sam da jabuke ponudim i kupcima u naseljenim mestima oko Zrenjanina. Vrlo sam zadovoljna, jer i tamo stvaram mrežu stalnih kupaca“, kaže gospođa Ivanov.
Voćnjak neće proširivati, jer već i ovako ima „pune ruke posla“. U poslovima održavanja voćnjaka pomažu joj suprug Zoran i sin Ivan. Rezidbu voćki obavlja sama, a za berbu angažuje i iskusne berače.
