Može li se u okolini Zrenjanina, na potezu između naselja Aradac, Mužlja i Belo Blato, organizovati „ostrvo povrtarstva“? Povrtari koji su pre sedam godina osnovali
„Carsku baštu“ smatraju da je to moguće, ali poručuju da je za realizaciju ove ideje neophodna pomoć institucija i fondova.
Ideja iskusnih povrtara koji godinama uspešno posluju je da se na malim parcelama, kojih je na ovim lokacijama najviše, organizuje profitabilna proizvodnja povrća.
„Parcele oko površina gde je „Carska bašta“ organizovala proizvodnju u stakleniku, plastenicima i na otvorenom su usitnjene. Želimo da povežemo ta gazdinstva tako što ćemo im pomoći da organizuju proizvodnju povrća. Ideje imamo, ali u realizaciju istih ne možemo sami. Planiramo da površinu pod plastenicima proširimo na jedan hektar, a da 2500 kvadratnih metara opredelimo za proizvodnju rasada koji bi u tom slučaju bio standardizovan i proizveden u kontrolisanim uslovima. Na taj način bismo povrtarima omogućili proizvodnju povrća približno istog kvaliteta. Neophodan je i prerađivački centar u kom bismo organizovali preradu povrća druge i treće klase. Tu bi bili zaposleni novi radnici. Postoji mogućnost da na potezu između okolnih sela napravimo biciklističke staze i povezivanjem salaša u Mužljanskim ritovima razvijemo seoski turizam. Ali, ne možemo sami“, rekao je za poljosferu.rs direktor „Carske bašte“ Đula Madaras.
Potrebni su konkretni potezi institucija. Povrtari su umorni i iscrpljeni, a sve ih je manje u ovim selima. Neki su napustili sve ono što su sticale dve, tri generacije povrtara. Madaras navodi podatak da se u Lukinom Selu pre samo nekoliko godina svaka kuća bavila povrtarstvom, a sada je tu tek nekoliko profesionalnih proizvođača, objasnio je naš sagovornik.
„Velika je šteta što povrtari napuštaju posao i to oni koji su bili „doktori“ povrtarstva. „Carska bašta“ se trudi da održi proizvodnju u tim plastenicima kako ne bi ostali prazni, pa smo registrovali poljoprivredno gazdinstvo i ugovorima pokušavamo da održimo proizvodnju u nadi da će država omogućiti život sa manje neizvesnosti. Nadamo se i da će se oni koji se sada bave drugim poslovima vratiti povrtarstvu. Ova proizvodnja je skupa i rizična. Ako se desi da u pet godina u jednoj ne pokrijete troškove proizvodnje, vrlo teško možete da stvorite nova sredstva za ulaganja. Kada smo pre sedam godina osnovali preduzeće naš slogan je bio „Snaga udruženih povrtara“, a danas je „U saradnji sa prirodom“. Dakle, udruživanja je sve manje, jer je i povrtara manje. Moramo da se orijentišemo na udruživanje sa povrtarima iz drugih regija. Želimo da razvijamo povrtarstvo u našoj regiji, ali ponavljam, „Carska bašta“ to ne može bez pomoći opštine i svih nadležnih institucija i fondova. Važno je da se zna koje potencijale želimo da razvijamo u našoj regiji i da onda zajedno učinimo sve kako bismo ostvarili ciljeve. Verujemo da će naši projekti biti prepoznati, ocenjeni kao pozitivni i ostvareni“, poručio je Madaras.
Predstavnici lokalne samouprave su u nekoliko navrata razgovarali sa povrtarima kako bi saznali koje su potrebe ovih proizvođača, rekao nam je zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac.
„Agrarni budžet Grada Zrenjanina je ove godine uvećan i mi želimo da pomognemo poljoprivrednicima. Svesni smo da proizvođač kao pojedinac vrlo teško funkcioniše. Važno je da postoje udruženja kao što je „Carska Bašta“, jer je pozitivan primer. Pozivamo proizvođače da se obrate gradu i iznesu svoje ideje i predloge i mi smo spremni da razgovaramo oko njihove realizacije. Opredelili smo 40 miliona dinara za bušenje bunara u naseljenim mestima u želji da pomognemo povrtarima. Naš cilj je da sa poljoprivrenicima ostvarimo partnerski odnos“, poručio je Santovac.
Povrtarima je neophodna hladnjača i u narednom periodu izgradnja ili stavljanje u funkciju hladnjače čija je izgradnja počela pre nekoliko godina u Mihajlovu, biće prioritet. Hladnjača je potrebna i povrtarima Belog Blata, Mužlje i Lukinog Sela, a rešenje za realizaciju tog projekta se traži kroz saradnju proizvođača i lokalne samouprave.
„Naš cilj je da stvorimo povoljne uslove za život na selu i omogućimo mladima da tu ostanu. Ali, biću iskren, izgradnjom hladnjače nećemo po automatizmu zaustaviti migraciju, ali ćemo onima koji ostaju i žele da se bave povrtarstvom omogućiti bolje uslove za rad i život“, rekao je Santovac.
