Biobaštvovanstvo podrazumeva proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, bez upotrebe hemijskih sredstava, na tlu koje se obogađuje organskim đubrivima.
To je definicija. Zasnivanje i održavanje biobašte je mnogo više od toga.
Prijatni mirisi i šarenilo. To je biobašta koju je Mariana Lelea “pozajmila” od svojih predaka. Dodala je nove biljke, ispremeštala stare i omogućila svima koji vole ovakav način uzgoja biljaka da dođu u Torak, uživaju i nešto nauče.
Pre oko šest godina Mariana se uključila u projekat “Stvaranje uslova za organsku proizvodnju”. Nove okolnosti su joj omogućile da, posle trideset godina, ponovo sretne svoju profesorku Branku Lazić, doajena u oblasti organske proizvodnje. Zajedno su, korak po korak, stvarale današnji izgled biobašte.
“Bašta je sada na površini od 17 ari. Ali, to nije obična bašta u kojoj se proizvodi povrće, lekovito i začinsko bilje. Ona je način života. Mesto za odmor i lečenje, mesto gde čovek oseća da je deo prirode. U bašti raste preko sto vrsta biljaka, a biće ih još. Veliki deo biljaka sam nasledila i čuvam ih jer ne želim da nestanu”, priča Mariana.
Diplomirani inženjer zaštite bilja, naravno, o biljkama mnogo zna, ali se ne stidi da kaže da i sada uči. Mariana nas podseća da se poštovanje plodoreda u biobašti podrazumeva. U slučaju bolesti ili pojave štetočina za zaštitu biljaka se koriste preparati na bazi bakra ili pripremljene čorbe od lekovitog bilja. Najbolja zaštita je omogućiti, kroz pravilno organizovane leje, da se biljke prijatelji “međusobno čuvaju”.
Prihranu Mariana obavlja kompostom koji sama pravi. Gotovo sve agrotehničke operacije obavlja ručno. Bašta je podeljena na dva dela. U nepromenljivom delu su višegodišnje lekovite i začinske biljke. U drugom, promenljivom, su vrste koje se smenjuju i žive kao biljke prijatelji.
U poslovima u bašti, kojih ima tokom cele godine, pomažu joj suprug Marin i sinovi Mirča I Minu.
Mariana smatra da je vrlo važno da ne zaboravimo da smo deo prirode.
“Treba da razvijamo ekološku svest i da prestanemo da trčimo za novcem. Najviše me boli to što mnogi zaboravljaju na decu. Njih treba da učimo da vole prirodu i da brinu o njoj. Takav odnos će doneti blagodet svima. Otvorena sam za organizovane posete mojoj biobašti, uz prethodni dogovor. Rado ću pomoći onima koji žele da naprave svoju biobaštu, a to može svako i na maloj površini zemljišta.”
U carstvu Demetre u Torku rastu graškovi, lukovi, kaloper, kozlac, selen, majčina dušica, vlasac, špargla, rabarbara, smilje, crvena loboda, perunike, kandilice… Ako zatvorite oči možete zamisliti tu lepotu.
