Pravilno odabrani supstrati za početak uzgoja povrća uslov je uspešne proizvodnje.
Pri izboru supstrata važno je obratiti pažnju na sledeće parametre: pH vrednost, strukturu i sastav, vodno – vazdušne osobine i sastav i količinu hraniva.
Supstrat je podloga u koju se seje povrće i u kojoj ono ostaje do pikiranja ili rasađivanja. U proizvodnji paradajza, paprike i plavog patlidžana koriste se dve vrste supstrata – za setvu i pikiranje, dok kod krastavca, dinje i lubenice nema potrebe za pikiranjem, te se koristi samo jedan supstrat, ističe agronom Nemanja Konstantinović.
Glavna razlika među njima je u veličini čestica – sitnija granulacija (prečnika do pet milimetra) koristi se za setvu sitnijeg semena, dok se grubljim česticama (prečnika do deset milimetra) pune kontejneri u koje će se sejati krupnije seme i pikirati mlade biljke.
Karakteristike supstrata direktno utiču na njegov kvalitet. Najvažnije su pH vrednost, struktura i sastav, vodno – vazdušne osobine, sastav i količina hraniva.
Za ovu namenu najbolji je supstrat čija je pH vrednost blago kisela i kreće se 5,5-6,5, savetuje Konstantinović.
U proizvodnji biljaka koje u supstratu provode duže vremena (paradajz i paprika), veliku pažnju treba posvetiti kvalitetu vode za zalivanje.
Ništa manje važan je vodno – vazdušni režim. On zavisi od sadržaja svetlih i tamnih treseta u supstratu i njihove strukture. Da bi se sprečilo presušivanje, u njega se dodaju specijalni okvašivači koji održavaju vlažnost i omogućavaju lakše ponovno kvašenje. Kada se zalije, kvalitetan supstrat deo vode zadržava dok suvišnu otpušta. U njemu ostaju optimalne količine vode i dovoljno pora sa vazduhom.
Količina hrane u supstratu mora da odgovara zahtevima biljaka koje gajimo
Jedan od najčešćih problema u proizvodnji rasada, navodi Konstantinović, jeste prevelika količina hrane u smeši u koju sejemo ili pikiramo biljke. U takvoj podlozi prvo nekrotiraju ivice listova, a zatim se biljke guše. Uzrok je to što velika količina hraniva onemogućava biljke da normalno usvajaju vodu pa se guše.
Supstrat možemo zameniti zemljišnom smešom
Gotov supstrat može da zameni zemljišna smeša koja se pravi u domaćinstvu i njome pune kontejneri. Pravi se od plodne baštenske zemlje, ledinske zemlje (priprema se tokom leta i slaže u gomile uz plastenik), zgorelog stajnjaka, komposta, treseta i rečnog peska. Ne valja koristiti zemlju na kojoj su se za zaštitu biljaka upotrebljavali herbicidi.
Za proizvodnju rasada paprike, paradajza, krastavca i salate pogodna smeša sastavljena je od 70 procenta slabo razloženog smeđeg treseta i 30 procenta jače razloženog treseta. Izuzetno je kvalitetna i mešavina 80 odsto treseta i 20 zeolita, dodaje savetodavac Konstantinović. Napominje i da čist treset ne treba koristiti jer se u njemu teško reguliše vlažnost, a da kao supstrat može da se upotrebi i smeša zemlje (šest delova) i glistenjak (jedan deo).
Foto: A. Mihajlović
