Skladištenje i čuvanje ubranih plodova povrća predstavlja važnu stavku u zaštiti od pojave bolesti i mikotoksina.
Kako ne bi došlo do kašnjenja u berbi potrebna je dobra organizacija proizvodnih površina na gazdinstvu. Kašnjenje može dovesti do pojave bolesti, smanjenja kvaliteta plodova, prinosa i tržišne vrednosti. Iste posledice ima i oštećenje plodova tokom berbe i posle berbe.
Potrebno je sačuvati svežinu ploda i sprečiti promene kako bi kupac dobio što kvalitetniji, zdraviji i ukusniji proizvod.
Lisnato povrće je najpodložnije napadu mikroorganizama, pa ga je potrebno rashladiti što pre nakon berbe jer se na taj način usporava disanje proizvoda.
Posebnu pažnju treba posvetiti čišćenju korenastog i krtolastog povrća od zemlje i drugih nečistoća. Isto se odnosi i na povrće čiji plodovi dolaze u dodir sa zemljištem (salata, tikvice…).
Sortiranje plodova po veličini i stepenu zrelosti je takođe važno. Na taj način proizvođač u startu zna koje proizvode prvo iznosi na tržište a koje skladišti i čuva radi dozrevanja. Plodovi se mogu pakovati u drvenu, plastičnu i kartonsku ambalažu. Prednost drvene ambalaže je nepropustljivost, ali je teška za nošenje, može dovesti do povrede plodova i povećati mikrobiološku aktivnost. Karton je lak za nošenje, može se prilagođavati veličina i oblik u zavisnosti od potrebe, ali je propustljiv. Plastika ima najviše prednosti: laka je za nošenje, neuništiva, rezistentna i nepropustljiva.
Pakovanje se može obaviti direktno na parceli gde se plodovi posle berbe odmah čiste, sortiraju i u pripremljenoj ambalaži nose na skladištenje ili do krajnjeg korisnika. Ukoliko ne postoje uslovi za to onda se pakovanje obavlja u specijalizovanim prostorijama.
U poslednje vreme kupce sve više privlači lepo upakovan jedan ili više proizvoda zajedno u kutije različitih veličina i oblika obavijene plastičnom folijom koja duže čuva svežinu. Na taj način olakšava se transport, smanjuje se mogućnost oštećenja i prljanja plodova i smanjuju gubici.
Najveći problem u čuvanju plodova predstavlja gubitak vode. Ovo se najčešče javlja kod lisnatog povrća (salata i spanać) i mladih plodova krastavaca, a manje gubitke izaziva kod krompira i paradajza. Kod luka je potrebno obratiti pažnju na sušenje – gubitak težine, truljenje i prorastanje. Zato treba obezbediti povoljne uslove za njihovo čuvanje (provetravanje, regulisanje temperature, način uskladištenja i sl.).
Poljoprivredna gazdinstva u dosta slučajeva poseduju zgrade kao što su staje, podrumi, magacini i drugi objekti koji se nedovoljno koriste. Takvi objekti se mogu uspešno adaptirati u manje hladnjače. Ulaganja su minimalna u poređenju sa koristima koje se mogu dobiti. Najpovoljnije je da je hladnjača pored tvrdog puta zbog olakšanog dovoženja i odvoženja plodova i da je blizu povrtnjaka. Prostor oko objekta mora obezbediti nesmetanu manupulaciju, a sam objekat treba da zadovolji održavanje higijenskih uslova. Bez obzira na tip objekta neophodna je redovna kontrola uslova čuvanja i stanja povrća koje se čuva.
Autor: Milica Popadić, dipl. inž. ratarstva i povrtarstva
psss.rs
