Salata: Proizvodnja u toku jeseni i zime

salata

Salata je jedna od retkih kultura koja se stalno uzgaja u plastenicima. Najčešće se kombinuje sa paradajzom i krastavcima,

salata

čime se postiže pravilna plodosmena u plasteniku. U plastenicima bez grejanja ima nešto dužu vegetaciju u zimskim mesecima čak i preko 100 dana, pa je moguće proizvesti samo jedan zimski turnus.

Setva – Obavlja se u tresetne blokove (kocke) 4 x 4 cm ili u plastične folije ispunjene tresetom za proizvodnju rasada. Najbolja je varijanta setva piliranog semena i tom prilikom treba znati sledeće: seje se pred veče kada je temperatura ispod 25 0C, pilirano seme se ne zatrpava već se stavi u malo udubljenje na sredini kocke, zasejano seme se tokom dana zaliva 3-4 puta što sitnijim kapljicama, kako bi se povećala vlažnost vazduha oko semene opne.

Do nicanja zasejane semenke se tokom dana prekrivaju jutanim ili drugim platnom, a preko toga se prska voda. Pokrov se skida noću. Pilirano seme je skupo, ali je daleko sigurnije, ravnomernije je nicanje, lakše se seje, te ga treba daleko manje u odnosu na naturalno seme.

Priprema zemljišta za sadnju – Oranje ili kultiviranje se obavlja na dubini do 25 cm iako koren salate ne dopire do te dubine. Razlog je da dublje oranje omogućuje brže oticanje viška vode koje može prouzrokovati gušenje korena. Posle usitnjavanja zemlje pristupa se pravljenju gredica, širine 120 cm sa razmakom između gredica 30–35 cm.

Đubrenje zemljišta – Ukoliko je salata prva kultura, neophodno je đubrenje stajnjakom 40 t/ha, kao i mineralnim đubrivom NPK 8:16:24, 300 – 400 kg/ha.

Sadnja salate – Obavlja se na već pripremljene gredice širine 120 cm. Zavisno od krupnoće sadi se na razmak od 25×25 cm ili 25×30 cm. Sadnja se obavlja kada rasad ima razvijena tri prava lista, a to je ujedno i vreme kada koren počinje da probija rubove kocke. Rasad ovog uzrasta najbolje se prilagođava novim uslovima. Sadnja se obavlja u rupe koje ne smeju biti dublje od visine kocke. Obratiti pažnju da se listovi salate u osnovi ne zagrnu zemljom, jer to može biti štetno za biljku.

Temperatura – Poželjno je da se temperatura tokom dana kreće između 12 i 15 stepeni, a da noću bude viša od +5 0C. Ventilacija je obavezna, posebno pri visokim temperaturama, jer visoke temperature prouzrokuju da salata stvara meke i rastresite glavice koje su podložne napadu bolesti.

Zalivanje – Obavlja se po potrebi svakih 7-8 dana sa 10 l vode/m2. Zalivanje se obavlja u jutarnjim satima posle čega je obavezno objekat dobro provetriti.

Okopavanje – Prvo okopavanje se obavlja 6-7 dana nakon sadnje, plitko 2-3 cm, kako bi se razbila pokorica. Naredna,  jedno do dva, okopavanja se obavljaju dok salata ne pokrije zemlju.

Prihranjivanje – Kada biljke razviju 6-7 listova prva prihrana se obavlja i to NPK vodotopivim đubrivom sa naglašenom azotnom komponentom. Tokom vegetacije obavlja se još jedna prihrana istom kombinacijom, ali uz obavezno spiranje čistom vodom. 

Zaštita od bolesti i štetočina – Zaštitu zelene salate od bolesti i štetočina treba obavljati odmah posle rasađivanja. Treba naglasiti da je salata jako osetljiva na pojedine bolesti, a neretko je napadaju biljne vaši i puževi golaći. Zaštitu hemijskim preparatima treba vršiti redovno tokom vegetacije salate preventivno,jer kada se jave bolesti, lečenje useva je gotovo nemoguće. Kod korišćenja hemijskih preparata treba voditi računa o karenci preparata, jer salata ima veoma kratku vegetaciju.

Berba i ambalaža – Salata se pakuje u kartonsku ambalažu i to maksimalno u 2 reda, 2 x 12 komada. Berbu obavljati rano ujutro ili pred veče.

Pripremio: Dragan Marković dipl. inž.

PSS Zrenjanin

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede